Koliko je poražavajuće da vam Francuzi izgovaraju vaše ime na drugačiji način nego kako se zaista zovete. Tako Slavoljub postaje Slavolžub, Srdjan – Srdžan ili čak i Serž, Jasna – Žasna, Marija – Mariža…Malo je još teže sa prezimenima pa je Jovanović – Žovanovik, Stoiljković – Stoilžkovik, Tošić – Tozik i tako dalje. Iz ovog razloga druge i treće generacije Srba u Francuskoj daju imena deci koja se skoro isto izgovaraju na oba jezika, pritom birajući često imena koja nisu tipična za Srbe.
Portal Politika je objavila ispovest Srbina iz Tuluza koji je otvorio dušu.
Stajao sam na Jelisejskim poljima, u kasnu noć, u gradu svetlosti, za Noć veštica. Jedino ja nisam bio našminkan i jedino ja nisam imao kostim. Ali kao da jesam. Gledao sam sve njih isto onako čudno kao i oni mene.
nastavak na sledećoj strani