Braćo Srbi i sestre Srpkinje!
Molimo vas i preklinjemo da sutra niko ne izađe na „prvomajski uranak“! Ajmo jedne godine i to sada pred Vaskrs da se odreknemo te gluposti.
Za ime Boga, nalazimo se u Strasnoj sedmici. To je poslednja, sedma nedelja Časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Nemojmo da se obždiremo roštiljem i opijamo u sred najstrožeg posta. Sutra je Velika Sreda, kada se sećamo Judinog izdajsvtva Gospoda našeg Isusa Hrista i kada se najstrože posti.
Nemojmo da se brukamo pred svojim velikim i svetim precima i da slavimo komunistički i nacistički Prvi maj nauštrb Vaskrsenja Hristovog.
Sigurno znate nekog ko ide na taj nesretni „prvomajski uranak“. Pišite im poruke, zovite ih i zamolite ih najlepšim rečima da se ne ide ni na kakav „prvomajski uranak“ u sred najstrožeg posta.
Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i koljena…
NEKA NE SLAVI PRVI MAJ,
komunistički i nacistički praznik rada!
To je praznik socijalističke ideologije, bilo one nacional-socijalističke (nacističke) bilo one internacional-socijalističke (komunističke). Takav praznik nema veze sa nama Srbima i nikada nije postojao u srpskom narodu!
Titovi komunisti su tim nesretnim Prvim majem uništili proslavu jednog od najvažnijih praznika Đurđevdana u srpskom narodu i zamenili ga za proslavu komunističkog i nacističkog Prvog maja. Ono što nije uspelo ni Turcima, Austrijancima, Nemcima ili bilo kom drugom ko je pošao na Srbe da nas uništi, uspelo je Titovim komunistima.
Tako je u Titovom komunizmu postignuto to da đurđevdanski uranak (i svi bogati đurđevdanski običaji—kojih ima najviše nakon Božića) padnu u zaborav. ”Đurđevdanak—hajdučki sastanak” se u komunizmu izgubio u prvomajskom roštiljanju, alkoholu i ogijanju, koji je odneo i hajdučku tradicija u Srba.
Kao što su Božić zamenili proslavom Nove godine ili Materice Osmim martom, tako su Titoisti perfidno zamenili đurđevdanski za prvomajski uranak i zatrli narodno sećanje na jedan od najlepših praznika u Srba, po kome se Srbi razlikuju od svih drugih naroda.
Čak su i Goranci ili naši muslimani u Raškoj, Podrinju i Polimlju obeležavali Đurđevdan do današnjih dana, iako su prestali da budu Pravoslavci. A današnji Srbi?
Nemojte zato da kukate nad srpskom sudbinom i da se pitate zašto nam se sve ovo dešava… Prosto, preci vam se u grobu prevrću kad vas gledaju kako umesto Vaskrsa i najvećeg sveca Georgija (koga kao Krsnu Slavu slavi trećina Srba) roštiljanjem i bahanalisanjem slavite nekakve radnike Čikaga iz 1886. godine, koji sa nama nikakve veze nemaju i koje su zajednički slavili nacisti i komunisti.
Dok smo imali svoju državu i dok su njom vladali srpski kneževi i kraljevi, za Prvi maj se radilo, a na Đurđevdan su narod, devojke i deca ranim jutrom odlazili u prirodu, umivali se u čistim rekama, izvorima i potocima, pevali rodoljubive, hrišćanske i tradicionalne pesme, pravili vence od poljskog cveća, igrali se i veselili i zatim odlazili svojim domovima na đurđevdanski ručak i popodne na slavske proslave.
Slavari su takođe u cik zore Đurđevdana odlazili u prirodu da bi, sa prvim crkvenim zvonima koje su najavljivali jutrenje odlazili u svoje hramove, kako bi nakon Liturgije osveštali slavske kolače i žurili kući da pripreme slavsku proslavu.
I učitelji su na Đurđevdan vodili decu iz škola u obližnju prirodu i sa srpskom decom slavili Krsnu Slavu Svetog Georgija, proleće i hajdučki sastanak.
Otkad postoji pomen Srba, postoje i podaci o proslavama Đurđevdana urancima, slaveći buđenje prirode i početak proleća. Ova tradicija je trajala i pre nego što je naš narod primio hrišćansku veru pre više od 1.300 godina i blagoslovom naše Crkve postala sastavni deo narodne proslave jednog od najvećih pravoslavnih svetaca.
Danas su komunizovani Srbi jedini narod na svetu koji 1. maj, „Međunarodni praznik rada“, proslavlja u prirodi, uz roštilj i opijanja, a ne kao svi drugi narodi u atmosferi proslave prava radnika, uz sindikalna okupljanja u fabrikama i na trgovima.
I ne zaboravite, uranak nema veze sa 1. majem, već sa Đurđevdanom. Đurđevdanski uranak je mnogo stariji, tradicionalniji, duhovniji i smisleniji za srpski narod koji zna svoju istoriju i tradiciju!
