(VIDEO, FOTO)”Svi Srbi u Parizu” – obeležena decenija postojanja u Kulturnom centru Srbije u Parizu

U ponedeljak je u prepunom Kulturnom centru Srbije u Parizu obeležena i proslavljena decenija postojanja udruženja (grupe) “Svi Srbi u Parizu”. Osnivač udruženja, Pešić Saša, koji je bio i domaćin ovog događaja se obratio prisutnima govorom kojim je rezimirao proteklu deceniju. U posledenjem trenutku poslanica u francuskom parlamentu srpskog porekla, Živka Park, je morala da otkaže svoj dolazak ali je poželela domaćinu prijatno veče i mnogo uspeha u budućnosti. Među zvanicama prisutni su bili ispred ambasade Srbije – konzul Srbije u Parizu, Ivana Stanković, zatim vojni ataše ispred ministarstva odbrane u Parizu – pukovnik Miodrag Nikolić, Tamara Đogo Kovačević ispred ambasade Bosne i Hercegovine u Francuskoj, Marija Nestorović – v.d. direktor Kulturnog centra Srbije u Parizu, čuveni arhitekta Toma Garevski, Nikola Grgić – ispred udruženja Arna Gujona “Solidarnost za Kosovo”, Blaženka Trivunčić – koordinator dopunske nastave u Francuskoj, Miljko Živojinović – advokat, čuvar srpstva u Sansu – Goran Radovanović, kao i predstavnici folklornih društava, raznih udruženja, istaknuti članovi i prijatelji. Goran Čvorović dopisnik “Novosti” iz Pariza je svojim dolaskom spojio lepo i korisno a čuveni fotograf Milojko Milanović i njegov unuk Stefan su učinili da ovo veče ostane dokumentovano fotografijama i snimkom. Za sve prisutne su se u ostatku večeri potrudilo osoblje restorana “Au p’tit Cochon” koji su za ovu priliku služili prestižna vina, šampanjce i kulinarske specijalitete. Miloš i Ljuba su obezbeđivali ovo veče. Svi prisutni su dobili mali poklon kao uspomenu na ovaj jubilej.

Na početku je intonirana himna posle koje je Saša Pešić uzeo reč i kao domaćin se obratio prisutnima.

Posle uvodne reči, gospodin Pešić se osvrnuo na činjenicu da su najveća snaga udruženja, grupa i stranica na Facebook-u pod nazivom Svi Srbi u Parizu koji zajedno broje blizu 70.000 ljudi. Novodizajnirani sajt ssup.fr broji preko 500.000 poseta mesečno što znači da preko 15000 pregleda sajt ima dnevno.

Posle objašnjenja o prvim aktivnostima već daleke 2010.godine, Saša je naglasio da “kako je vreme prolazilo, samo ozbiljnim radom grupa na Facebook-u je bila sve brojnija i sticala je sve veće poverenje kod svojih članova”. Onda je nastavio :

“Da sam  uvek bio na pravom putu govori i stalni rast članova grupe. Tako je broj ljudi koji prate “Svi Srbi u Parizu” na Fb najveći u celoj srpskoj dijaspori na svetu. Što znači da ne postoji ni jedno mesto na svetu među srpskom dijasporom uključujući i društvene mreže, na kojem ima više okupljenih naših ljudi.

Na tu činjenicu sam veoma ponosan ali sam još ponosniji na ogromno poverenje koje ulivaju objave svih koji ih čitaju.

Tu leži najveća snaga ove divne priče. Poverenje – koje ljudi imaju u sve što se objavi”.

Saša je onda pomenuo neke od najznačajnijih akcija u protekloj deceniji :

“U grupi se svakodnevno nalaze mali oglasi tipa kupujem-prodajem, tražim stan-nudim stan, raznih vrsta usluga i medju njima možda najvažniji – oni koji nude posao i zapošljavaju naše ljude.

Ovo je najkonkretnija moguća pomoć, koja svojim svakodnevnim delovanjem olakšava život našim ljudima u Francuskoj.

Pored toga smo posebno ponosni na svoju humanitarnu delatnost :

Sakupljao sam novac za karate klub u Kosovskoj Mitrovici, kao i za paketiće za decu iz opštine Štrpce na Kosovu i Metohiji sa mojim prijateljima.

Učestvovao sam u akciji “Srcem za Kraljevo” gde su pozivani ljudi da dodju na humanitarne koncerte u Parizu posle zemljotresa u Kraljevu.

Jedna od mojih najdražih akcija se desila decembra 2013.godine kada je preseljen pravoslavni manastir sa istoka na zapad francuske. Za selidbu monahinja iz srpskog manastira je bilo potrebno platiti oko 20.000€. Pošto su one tada imale neke neraščišćene račune sa našom eparhijom u Parizu, ostalo im je da se same presele. Novac nisu imale, te su se u panici obratile Vladi Stefanoviću. Preko grupe je za samo nedelju dana sakupljen novac, koji je bio dovoljan da se iznajmi kamion i da se plate svi prateći troskovi.

Preko grupe se javilo i dvadesetak dobrovoljaca koji su bili neophodni da se izvrši selidba. Pošto sam i sam direktno učestvovao, ne mogu vam opisati koliko je divan osecaj dati doprinos da se održi i zastiti pravoslavlje na tlu Francuske.

Još jedna velika akcija se desila maja meseca 2014.godine kada su Srbiju i Republiku Srpsku pogodile katastrofalne poplave. U dogovoru izmedju ambasade Srbije u Francuskoj, crkve i raznih udruženja, odlučeno je da se sakuplja pomoć za ugrožene u poplavama. Preko Facebook grupe “Svi Srbi u Parizu” javili su se dobrovoljci koji su u jednom hangaru radili na prihvatanju i distribuciji pomoći za Srbiju i Republiku Srpsku. Svakodnevno je u hangaru bilo njih 70-tak. Preko grupe su pozvani svi ljudi dobre volje da pomognu i da sakupe sva neophodna sredstva koja će biti od pomoći za ugrožena područja u poplavama. Za desetak dana napunjeno je 6 šlepera od po 24 tona robe u vrednosti od oko 1.500.000€ što je nezapamćen podatak o humanosti u srpskoj dijaspori u Francuskoj.

Posebno je dirljiva priča o mladiću koji je posle navršenih 18 godina došao u Pariz da pronadje svog oca kojeg se i ne seća. Samo je iz nekih priča znao da je u Parizu. Obratio mi se molbom da objavim u grupi da je tu i da želi oca da pronadje. Već su iste te večeri sedeli zajedno jer je njegov otac video objavu.

Zatim, pre par godina se u predgrađu Pariza izgubio se otac jednog člana grupe na Facebook-u. Došao je po prvi put ovde, izašao bez telefona da kupi cigarete i nije se vratio kući. Njegov sin je obavestio policiju a patrole ga te noći nisu mogle naći na ulicama Aubervillier-a. Ujutru me je kontaktirao njegov sin i ja sam objavio vest. Neko od naših ljudi ga je video na autobuskoj stanici posle par sati, prepoznao ga i pozvao njegovog sina.

Prošle godine se desila još jedna situacija gde se naš čovek nije javljao ujaku koji živi ovde i majci u Srbiji nedelju dana. Kako je imao nekih ličnih problema, veoma zabrinuti ujak je prijavio nestanak u policiju, koja ga nije uspela pronaći. Njegova majka me kontaktirala, ja sam napravio objavu, podelio je i posle par dana ga je neko primetio kako spava ispod mosta metro-a na liniji 2. Kontaktirao je njegovu majku, koja je nekako uspela preko svog brata da ubedi sina da se vrati u Srbiju i da se sve lepo završi.

Verovatno ste svi u toku da je jedan naš čovek više od dva meseca ležao u mrtvačnici jer njegova sestra iz Srbije nije imala oko 5.000€ da plati sve administrativne formalnosti i da ga dopremi i sahrani u Srbiju. Posle moje objave, javilo se dosta ljudi koji su hteli da pomognu. I pomoglo se ! Čak je i jedan naš pogrebni prevoznik uzeo na sebe da preveze telo u Srbiju i da ga sestra sahrani kako dolikuje.

Još nešto što bih pomenuo je plivanje na Bogojavljanje za Časni krst gde sam uspeo svoju ideju, od pre nekoliko godina da sprovedem u delo. Zahvaljujući našim parohijama i sjajnim ljudima među kojima su neki od njih večeras među vama, otpočela je jedna sjajna tradicija po prvi put otkad postoji srpski narod ovde. Već na ovom prvom dešavanju bilo je prisutno oko 1.500 ljudi.

Pomenuo bih i pomoć deci i odraslim osobama koji boluju od najtežih bolesti i koja dolaze na lečenje u Francusku. Tu imam odličnu saradnju sa našom Ambasadom”.

Na kraju se zahvalio svima na sledeći način :

“Izuzetnu saradnju imam sa Ambasadom Srbije u Parizu, Kulturnim centrom, našim parohijama i udruženjima. Pomenuo bih odličnu saradnju sa najvećim srpskim, ali i pojedinim velikim francuskim medijima. Uprava za dijasporu republike Srbije učestvuje u podršci projekta sa određenim sredstvima.

Zahvalio bih se i Manastiru Hilandar koji je prepoznao moj rad i imao sam veliku čast da u leto 2018.godine budem njihov gost nekoliko dana.

Da se ne bih zahvaljivao svakom pojedinačno, želim ovim putem da se zahvalim svima vama na pažnji i vašem prisustvu večeras !

Bez vas “Svi Srbi u Parizu” ne bi bili to što jesu danas i ne bi trajali deceniju, na ovakav način.

Svi vi ste mi još veća motivacija za budućnost.

Hvala Mariji Nestorović koja mi je izašla u susret i dozvolila da se okupimo večeras u ovim prostorijama”

Posle govora su se gosti prijatno družili uz već pomenuto posluženje.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Laisser un commentaire

2 × trois =