Najnovije mere koje je najavio u obraćanju javnosti večeras ministar zdravlja Olivier Veran šokirale su javnost. Najpogođeniji su grad Marselj i Gvadalupa koji su označeni kao „zona maksimalne uzbune“. Ni Pariz nije nešto bolje prošao. Evo šta je sve odlučeno.
Kako je rekao ministar zdravlja, dok epidemija koronavirusa nastavlja da raste u Francuskoj, predstavljena je nova mapa kretanja virusa. Departmani u kojima virus aktivno cirkuliše sada su klasifikovana u tri zone: zonu „uzbune“, zonu „pojačane uzbune“ i zonu „maksimalne uzbune“.
Gradovi Aix-Marselj i prekookeanska Gvadalupa sada su smeštene u „zonu maksimalne uzbune“ i tamo će biti zatvoreni svi ugostiteljski objekti (kafići i restorani). Takođe biće zatvarena mesta otvorena za javnost, osim ako je uspostavljen „strogi sanitarni protokol“. Bioskopi i pozorišta su izuzeti.
Jedanaest drugih velikih gradova nalazi se u „zoni pojačane uzbune“: Pariz, Lil, Tuluz, Sent Etjen, Ren, Ruan, Grenobl, Monpelje, Bordo, Lion i Nica.
Od subote za ove gradove važe sledeće mere:
-Smanjivanje okupljanja maksimalnog broja ljudi sa 5.000 na 1.000 ljudi (sportske manifestacije i drugo).
-Zabrana velikih događaja proglašenim kao lokalne ili studentske proslave.
-Okupljanja biće ograničena na 10 ljudi u javnom prostoru (plaže, parkovi).
-Zatvaranje ugostiteljskih objekata najkasnije do 22h (ova mera će stupiti na snagu u ponedeljak).
-Zatvaranje sportskih hala i fiskulturnih sala.
-Zatvaranje prostorija za zabave i višenamenskih prostorija za svečane aktivnosti.
-Ehpad posete (starački domovi) moguće samo uz prethodno zakazivanje.
Cilj je da ove mere „ne traju duže od dve nedelje“, precizirao je Olivier Veran. Pogođene firme „biće pomognute“, obećao je ministar, pozivajući se na fond solidarnosti i uredbe delimične nezaposlenosti. Ministar ekonomije Bruno Le Maire uskoro će detaljno objasniti sve sprovedene mere.
Ako se situacija ne popravi na ovim teritorijama, „nećemo imati drugog izbora nego da ih uvedemo u vanredno zdravstveno stanje“, upozorio je ministar zdravlja.
PARIZ – Talas protesta koji već nedeljama potresa Francusku usled blokada srednjih škola i žestokih sukoba sa policijom ovog utorka preti da preraste u opšti društveni bunt i potpunu blokadu države. Tzv. „Akt III“ nacionalne mobilizacije dobio je masovnu podršku prosvetnih sindikata i poljoprivrednika sa traktorima, dok snage bezbednosti strahuju od ulaska ekstremnih grupacija i
Poslednjih nedelja širom Francuske svedoci smo sve oštrijih i nasilnijih demonstracija. Protekli protesti, koji su u početku okupljali građane oko različitih društvenih i ekonomskih zahteva, znatno su se radikalizovali na ulicama francuskih gradova. Sukobi s policijom postaju svakodnevica, a u više urbanih sredina i pregrađa – gde dominira populacija imigrantskog porekla – zabeleženi su najveći
VAŠINGTON / PARIZ — Sin predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp Mlađi, burno je reagovao na društvenim mrežama povodom talasa nasilnih protesta i blokada srednjih škola koji već danima potresaju Francusku. Povod za proteste učenika bili su loši uslovi u prosveti i nedostatak državnih sredstava, ali je američki politički aktivista iskoristio tešku situaciju na francuskim
Srednje škole i univerzitetski kampusi širom Francuske suočavaju se sa masovnim blokadama, nasiljem i velikom materijalnom štetom. Reagujući na vanredno stanje u obrazovnom sistemu, francuska vlada donela je odluku da po hitnom postupku pošalje u Senat predlog zakona „ko ruši — taj plaća” (casseurs-payeurs). Ovaj tekst ide znatno dalje od zakonskih rešenja iz 2019. godine,
Srednjoškolski protesti i blokade nastaviće se i tokom naredne nedelje u brojnim obrazovnim ustanovama širom Francuske. Zbog bezbednosnih rizika, sukoba sa policijom i značajne materijalne štete, lokalne vlasti i školske uprave donele su odluku o zatvaranju desetina gimnazija i srednjih škola, kao i o zabrani neprijavljenih skupova. Protestni pokret, koji je započeo sredinom septembra u
Avion srpske nacionalne avio-kompanije Er Srbija, tipa Airbus A320 (registarske oznake YU-APS), pretrpeo je oštećenje na vrhu desnog krila tokom manevrisanja na platformi aerodroma Šarl de Gol u Parizu. Po svedočenjima putnika u avionu, posle incidenta, trebalo je čak tri sata da ostanu u letelici pre nego da se upute ka pasoškoj kontroli. Do incidenta
Francuska vlada planira vanredni namet od 17% na napuštene i zaboravljene bankarske račune i osiguranja. Saznajte šta ovo znači za vlasnike i kako će se sprovesti u budžetu za 2027. godinu. Francuska planira da uzme 1,4 milijarde evra sa zaboravljenih bankarskih računa U okviru predloga budžeta za 2027. godinu (Projet de loi de finances 2027),
Ovih dana, Francusku je zahvatio novi talas masovnih demonstracija i nereda koji su započeli kao protesti srednjoškolaca i prosvetnih radnika, ali su se u roku od nekoliko dana pretvorili u ozbiljne ulične sukobe sa policijom i incidente ekstremnog nasilja gde su zapaljene škole, autobusi, kontejneri…Uhapšeno je oko 2000 osoba. Ono što je počelo u departmanu
Širom Francuske bukti talas nasilnih blokada srednjih škola koji je eskalirao krajem septembra i nastavlja se ove sedmice. Prema podacima Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova, blokadama, incidentima i blokiranjem nastave obuhvaćeno je preko 400 srednjih škola, dok je policija do sada privela više od 440 lica. Gde, kada i kako su izbili neredi? Talasi
Suđenje gradonačelniku Bezijea, Roberu Menaru, počelo je u sredu pred Prekršajnim sudom u Monpeljeu. Gradonačelnik se tereti zbog toga što je odbio da sklopi brak između državljanina Alžira – kojem je izrečena mera obaveze napuštanja francuske teritorije (OQTF) – i njegove partnerke. Tužilaštvo je za Menara zatražilo novčanu kaznu od 7.500 evra, a konačna odluka
