Nemačka i Francuska Srbiji nude partnerstvo umesto članstva u EU

Srbija i ostalim državama u regionu, koje žele da postanu deo evropske porodice, Brisel će najverovatnije na sledećem samitu EU – Zapadni Balkan, narednog maja, „servirati“ nova pregovaračka pravila o pristupanju.

U igri je trenutno više modela, a svaki ide u pravcu da se zemljama kandidatima praktično umesto proširenja, koje je na aparatima za veštačko disanje, ponudi neka vrsta privilegovanog partnerstva sa EU. Tačnije, ekonomska integracija bez formalnog članstva.

Kako saznajemo, oko nove metodologije pregovaranja uveliko se vode direktni razgovori između dve najuticajnije zemlje EU, Francuske i Nemačke, dok se u šire krugove ovih dogovora uključuju pre svega najtvrdokornije zemlje kada je reč o prijemu novih država, a to su Holandija i Danska.

Dogovor bi trebalo da bude postignut u narednih šest meseci i usvojen na Evropskom savetu u martu sledeće godine. Jedna od ideja je uvođenje tzv. sektorske integracije u EU, odnosno da država po zatvaranju svakog poglavlja praktično u potpunosti uđe u sistem Unije u toj oblasti, a ne da, kao do sada, čeka da postane punopravna članica. Na primer, kada završi pregovore u oblasti transporta, saobraćaja ili ekologije, država kandidat odmah bi imala pristup i svim fondovima EU, kao svaka druga članica.

Na stolu je i „norveški model“, po kojem bi Srbiji i ostalim zemljama regiona, umesto članstva u EU kada dostignu potrebne standarde bilo ponuđeno članstvo u dve ključne evropske institucije – Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropski ekonomski prostor (EEA). Članice EFTA i EEA tako su Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, koje nisu u EU.

U briselskim diplomatskim krugovima tvrde da Francuska insistira da se nova pristupna pravila promene ne samo za države koje tek treba da počnu pregovore, a to su Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina, već i za Srbiju i Crnu Goru koje su odmakle u tom procesu. Ima onih koji smatraju da bi se EU ponela neprincipijelno i suprotno svojim vrednostima ukoliko bi Beogradu i Podgorici promenila pravila usred trke ka članstvu, ali je verovatnija opcija da će i Srbija i Crna Gora biti obuhvaćene novom metodologijom.

Šef diplomatije Ivica Dačić potvrdio je u ponedeljak da u EU postoje razni modeli i ideje:

– Ideja o privilegovanom partnerstvu nije nova. Tadašnja SFRJ je praktično imala status pridruženog člana EU. Toliko o demokratskim kriterijumima. Jednopartijska zemlja je mogla to da bude, a vidite sad uslove koji se postavljaju Srbiji. Proširenje EU svelo se na potrebe same Unije.

U TREĆEM MAKRONOVOM KRUGU

Najavu reformisanja celog koncepta proširenja EU dao je još pre godinu dana francuski predsednik Emanuel Makron, koji se zalaže za Evropu „u više brzina“, odnosno za tri kruga Starog kontinenta. U prvom, najužem krugu bi, po Makronu, okosnice bile Nemačka i Francuska, a države bi, između ostalog, imale zajedničku valutu i integrisano tržište rada. Drugi krug bi, prema viziji francuskog predsednika, obuhvatao još zemlje sa jedinstvenim tržištem, slobodom kretanja. Treći, najširi krug najverovatnije bi obuhvatio Zapadni Balkan, a potencijalno i Rusiju i Tursku. Srbija je pristupne pregovore počela 2014. godine, a kao poslednji rok za prijem pominjala se 2025. godina, koja se sada takođe dovodi u pitanje.

VUČIĆ SA JUNKEROM I MOGERINIJEVOM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Briselu sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, a potom će biti i gost na radnoj večeri koju je odlazeća šefica diplomatije EU Federika Mogerini organizovala za lidere sa Zapadnog Balkana.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine i evropske integracije Srbije i situacija u regionu biće ključne teme razgovora Vučića sa briselskim zvaničnicima. Dolazak na večeru potvrdili su predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik privremenih institucija u Prištini Hasim Tači, kao i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev. Stižu i sva tri člana Predsedništva BiH, Milorad Dodik, Željko Komšić i Šefik Džaferović.

izvor : novosti,rs