Reagovao je italijanski premijer Mario Dragi kome ova ideja nije loša uz određene uslove. On je rekao pred poslanicima Evropskog parlamenta da ako uspostavljanje „pragmatičnog federalizma i ideala“ zahteva promenu ugovora, „onda idemo hrabro i samopouzdano“. U nadi da će mu ova ideja dati nova ovlašćenja, kao što je pravo na zakonodavnu inicijativu, Evropski parlament je prošle nedelje pozvao na početak procedure za promenu ugovora.
Ovakva inicijativa je izazvala jake reakcije određenih država sa severa i istoka Evropske unije. Trinaest država članica je u ponedeljak u zajedničkom pismu i javno objavilo svoje protivljenje, označavajući jasnu liniju razdvajanja između zapada i juga kontinenta, s jedne strane, i severa i srednje i istočne Ervope sa druge strane. Poljska, Rumunija, Hrvatska, Malta, Danska, Finska, Švedska, Litvanija, Letonija, Estonija, Češka, Bugarska i Slovenija osuđuju „nepromišljene i preuranjene pokušaje pokretanja“ takve procedure revizije osnivačkih tekstova.
https://ssup.fr/dj-gestion-knjigovodstvo-i-poslovno-upravljanje/
Ove zemlje veruju da bi pokušaj promene ugovora predstavljao „gubitak energije“ kada „već imamo Evropu koja funkcioniše“, i kao dokaz za to navode solidarnost koju je unija uspela da pokaže „u sadašnjim okvirima“, uoči pandemije i naročito posle ruskog napada na Ukrajinu. Države potpisnice ovog protesta ističu da „revizija Ugovora nikada nije bila cilj” Konferencije o budućnosti Evrope i da se predlozi građana u tom kontekstu „ne smeju iskorišćavati”. Oni preciziraju, upućeni Evropskom parlamentu, da se ni oni ne smeju eksploatisati „da služe specifičnim institucionalnim interesima“.
Ako se usvoji ovaj predlog, iz korena će biti promenjen statut Evropske unije i par ljudi bi moglo da odlučuje u njeno ime. Trenutno postoji veto i svaka zemlja može da ga iskoristi ako smatra da je neka odluka u suprotnosti nacionalnim interesima. Tko kao što je Viktor Orban učinio u vezi embarga ruskim energentima, što je verovatno samo ubrzalo želju da se što pre promeni način donošenja odluka.
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
