1. oktobra 1968. trgovac otpadom je otkrio torbu u kojoj se nalazio leš čoveka na javnoj deponiji Elankur (region Pariza). Obdukcija pokazuje da je žrtva ubijena metkom iza uha. Čovek se zove Stevan Marković, jugoslovenski je politički izbeglica poznat policiji po nekoliko krađa i prevara.
Policija saznaje da Marković živi u Parizu u privatnoj vili Alena Delona čiji je i telohranitelj. Na pitanje, francuski glumac objašnjava da je žrtva bio njegov telohranitelj i da nije poznavao neprijatelje. „Alen Delon je u to vreme već bio velika zvezda, bio je i zastrašujući i fascinantan za policiju“, podvlači Erve Gatenjo. Zbog toga nije postojala veća angažovanost francuskih vlasti da pokuša da od Delona dobije bilo kakvu informaciju.
U danima koji su usledili, Markovićev brat je otišao u policiju. On objašnjava da se njegov brat osećao ugroženim od strane Alena Delona i Fransoa Marka Entonija, Korzikanca sa reputacijom gangstera. Pošto je Marković bio u aferi sa glumčevom suprugom, Natali, policija sumnjiči Alen Delon naručio da Markovića eliminiše ovaj zloglasni Korzikanac. Fransoa-Mark-Entoni je priveden u policiju, ali on negira bilo kakvu umešanost u smrt Srbina.
Njihova dela reflektuju bogatstvo različitih umetničkih pristupa i ideja, ali i zajednički fokus na glinu kao pramaterijal. Skulpture predstavljene na izložbi objedinjene su kroz sintezu tradicionalnog i savremenog, dok istovremeno ukazuju na značaj slobode kao osnovne vrednosti umetničkog stvaralaštva. Kulturna razmena i značaj kolekcije Tera Izložba takođe ističe značaj kolekcije Tera, koja danas predstavlja najveću
Još jednom ćemo pokušati zajednički da učinimo dobro delo. Naime našoj redakciji se javio Elmaz Krijestorac kako bi nas zamolio da objavimo vest o zameni torbi na aerodromu posle dolaska aviona iz Beograda. Radi se o jučerašnjem letu, poletanje u 6h30 a nije nam precizirano da li je reč o letu Air Serbia ili Wizzair.
Ovako sjajne vesti samo pokazuju šta sve možemo zajednički da učinimo za našu zajednicu u Francuskoj i koliko našim ljudima znači naš portal i udruženje „Svi Srbi u Parizu“. I do sada smo u više navrata pronalazili izgubljene naše ljude koje ni francuska policija nije mogla da pronađe. Tako je i ovog puta, jutros smo
Dragi čitaoci i dobri ljudi, članovi naše zajednice „Svi Srbi u Parizu“, molimo vas za pomoć u pronalasku našeg sunarodnika Dejana Rajkovića. Dejan je rođen 4. marta 1952. godine, a njegova poslednja poznata adresa je 16 Boulevard Jacques Decour, 93150 Le Blanc-Mesnil, Francuska. Njegova ćerka, Ana, koja živi u Cirihu, nije uspela da stupi u
Pune crkve, trubači, pesma, igra, paljenje Badnjaka, grejana rakija, vesela lica…Srbi u Francuskoj su još jednom na veličanstven način obeležili Badnje veče. U svim Parohijama je Božićni praznik nešto posebno za našu zajednicu a pored očuvanja vere i tradicije znači i zbližavanje i praštanje. Kao i po običaju najviše ljudi se okupilo ispred crkve Sveti
Badnji dan je za Srbe širom sveta dan posebnog značaja, ispunjen toplinom, verom i običajima koji nas povezuju sa našim korenima. Sa puno ljubavi i posvećenosti, neguju tradiciju i stvaraju atmosferu koja podseća na dom, unoseći toplinu i duh Badnjeg dana u svoje zajednice. Kao i svake godine, srpska zajednica u Parizu i širom Francuske
Gde leže koreni ovog običaja? Običaj pripreme božićne česnice ima duboke korene u pravoslavnoj tradiciji i srpskoj kulturi, a veruje se da potiče iz predhrišćanskog perioda, kada su slični obredi imali simboličnu ulogu u obezbeđivanju plodnosti, zdravlja i blagostanja. Uvođenjem hrišćanstva, ovaj običaj je dobio novo značenje, povezano sa proslavom rođenja Isusa Hrista i jedinstvom porodice. Česnica
Sa druge strane, postoje priče da se za ovaj praznik ne valja jesti viljuškom i nožem, već samo kašikom kako se zubi ne bi pokvarili. Etnolog Vesna Marjanović govori kako postoje razne priče, legende i običaji, ali da se po starom predanju sklanjalo sve oštro, poput noževa, jer se verovalo da se pokojnici mogu povrediti. Koliko god
Pravila osiguranja za nezaposlenost Nova pravila stupaju na snagu od 1. aprila 2025.: Uslovi doprinosa ublaženi su sa šest na pet meseci, omogućavajući sezonskim radnicima lakši pristup naknadama. Starosne granice za produženje naknada pomerene su za dve godine: za naknadu od 22,5 meseca biće potrebno najmanje 55 godina, a za 27 meseci 57 godina. Naknade
Kada su dvojica mladih futsal igrača iz Srbije, L.M. i N.M., odlučili da nastave svoju karijeru u Francuskoj, verovali su da će to biti prilika da se profesionalno usmere, uspinju na sportskim stepenicama i ostvare svoje snove. Međutim, umesto sportske prilike, naišli su na prevaru, neplaćene plate, administrativnu nebrigu i potpuni nedostatak podrške od kluba
