Bardela najavljuje ukidanje Šengena za nečlanice EU – Šta to znači za Srbe koji žive u Evropi?

Predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Žordan Bardela i lider španske desničarske stranke Voks (Vox) Santijago Abaskal poslali su zajedničku poruku sa španske enklave Seuta u severnoj Africi. Bardela je oštro kritikovao evropsku migrantsku politiku i najavio drastične mere od 2027. godine, dok se među srpskom dijasporom u EU otvaraju pitanja o posledicama najavljenog ukidanja slobode kretanja unutar Šengenskog prostora za državljane zemalja van Evropske unije.

Predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja (RN), Žordan Bardela, izložio je u ponedeljak detaljan plan borbe protiv ilegalne imigracije tokom posete Seuti – španskoj enklavi u severnoj Africi koja je proteklog leta bila poprište masovne migrantske krize. Bardela je posetu organizovao zajedno sa šefom španske desničarske partije Voks (Vox), Santijagom Abaskalom, simbolično na sam Dan državnosti Španije.

Povod za ovaj susret bila je kriza sa kraja jula, kada je više od 70.000 ljudi ilegalno ušlo u Seutu iz susednog Maroka. Iako se većina vratila u Maroko, ovaj masovni priliv izazvao je političke potrese u Madridu i diplomatske tenzije u celoj Evropskoj uniji.

„Situacija u ovom gradu je budućnost cele Evrope ako hitno ne preuzmemo kontrolu nad našim nacionalnim i evropskim granicama“, upozorio je Bardela pred novinarima.

Oštre kritike Sančezu i podrška Đorđi Meloni

Dva desničarska lidera iskoristila su priliku da žestoko napadnu socijalističku vladu španskog premijera Pedra Sančeza. Bardela je osudio Sančezove odluke o legalizaciji statusa pojedinih migranata bez dokumenata, ocenivši to kao „opasan poziv koji je pokrenuo stampedo ka Evropi“.

On je takođe kritikovao francusku podršku Sančezu, dok je pohvalio italijansku premijerku Đorđu Meloni zbog, kako je naveo, „hrabre i odgovorne odluke da privremeno suspenduje slobodno kretanje u okviru Šengena sa Španijom“.

Uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Španiji (29. novembra) i predsedničkih izbora u Francuskoj (u proleće 2027. godine), Abaskal je podržao Bardelu kao „budućeg premijera Francuske“ ako Marin le Pen pobedi, dok je Bardela pozvao Špance da glasaju za Voks.

Šta je Bardela tačno izjavio?

Tokom svog obraćanja u Seuti, Bardela je izneo ključne zahteve i poruke koje direktno najavljuju preokret u evropskoj politici granica:

„Zahvaljujem Santijagu Abaskalu, predsedniku stranke Voks i – nadam se – budućem španskom premijeru, na pozivu da dođem ovde u Seutu kako bismo se uverili u egzistencijalnu opasnost koja preti celom evropskom kontinentu. Već od proleća 2027. godine, ukoliko nam Francuzi ukažu poverenje, Francuska će zahtevati da sloboda kretanja u Šengenskom prostoru bude isključivo rezervisana za državljane zemalja članica Evropske unije.“

Bardela je takođe dodao da će se Francuska zalagati za poostravanje migracione politike na nivou cele EU, što uključuje obradu zahteva za azil u trećim zemljama i formiranje centara za zadržavanje izvan teritorija Unije.

Šta ove mere znajuče za Srbe koji žive i rade u EU?

Najava da bi sloboda kretanja unutar Šengena bila „ekskluzivno rezervisana za državljane EU“ izaziva opravdanu zabrinutost među stotinama hiljada državljana Srbije koji žive u zemljama Unije (Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Italiji itd.), kao i među onima koji u EU putuju turistički ili poslovno.

1. Gubitak prava na slobodno prelazak unutrašnjih granica: Ukoliko bi RN došao na vlast i uspeo da sprovede ovaj predlog, državljani Srbije koji imaju boravišne dozvole u nekoj od zemalja EU (npr. radnu ili stalnu boravišnu dozvolu u Nemačkoj ili Austriji) više ne bi mogli slobodno da putuju u Francusku ili druge Šengen zone bez pasoških i graničnih kontrola.

2. Uvođenje stalnih graničnih kontrola: Ovo bi praktično označilo povratak fizičkih graničnih punktova između zemalja čačnica Šengena za sve koji nemaju pasoš neke od država članica EU. To bi značilo duža čekanja na granicama, detaljnije provere i administrativne komplikacije.

3. Razlika između „EU građana“ i „Trećih zemalja“: Srbi bi, kao državljani zemlje koja nije članica EU (status third-country nationals), bili svrstani u kategoriju obuhvaćenu striktnim režimom provera, bez obzira na to da li u EU legalno žive i plaćaju poreze godinama.

Odbijanje optužbi iz prošlosti

Upitan o navodima istraživačkog medija Mediapart u vezi sa navodnim antisemitskim izjavama iz mladosti, Bardela je ponovo sve demantovao, rekavši da je cela afera „pukla kao balon od sapunice“.

„Što se štampa više bude upuštala u kampanje kleveta protiv nas, to će se Francuzi više osećati prozvanima i naši izborni rezultati će nastaviti da rastu“, zaključio je predsednik Nacionalnog okupljanja.