BRISEL U ŠOKU: U 2023. ekonomski rast Rusije će premašiti rast zone evra, uprkos zapadnim sankcijama

U Rusiji je drugi kvartal 2023. godine uglavnom obeležio povratak inflacije, povezan sa kontinuiranim slabljenjem rublje, u pozadini značajnog pada prihoda vezanih za prodaju ugljovodonika. U tom kontekstu, vlasti su bile prinuđene da izvrše nekoliko uzastopnih povećanja kamatnih stopa.

Usporavanje do kraja godine?

Objava EBRD-a dolazi pošto je 15. septembra direktorka Ruske centralne banke (CBR) Elvira Nabioulina rekla da očekuje usporavanje rasta u zemlji u drugom kvartalu, u uslovima nedostatka radnika, slabljenja rublje i povratka inflacije, u jeku sukoba u Ukrajini.

„Očekujemo da će stopa rasta biti umerenija u drugoj polovini“, rekla je ona. Prema njenim rečima, nakon povećanja od +4,9% prema zvaničnoj statistici između aprila i juna, rast BDP-a bi na kraju godine trebalo da dostigne „između +1,5% i +2,5%“.

Iako je Elvira Nabioulina branila „prirodnu“ putanju nakon „perioda brzog oporavka rasta“, koji je usledio nakon teške 2022. godine, ona je pre svega prepoznala nedostatak radne snage – zbog odlazaka stotina hiljada Rusa u inostranstvo i mobilizacija na frontu stotina hiljada drugih – učinila je situaciju „napetom”.

Što se tiče „tekućih“ razgovora sa vladom o mogućim drugim „strožim“ merama za suzbijanje trenutnih monetarnih poteškoća, šefica BCR-a je izvršila pritisak na Antona Siluanova, šefa Ministarstva finansija, sa kojim je u otvorenom sukobu. Dok ovaj drugi radi na povećanju kontrole kretanja kapitala i smanjenju volatilnosti rublje, Elvira Nabioulina je poslednjih nedelja zauzela liberalniji stav, odlučna da se uhvati u koštac sa inflacijom.

Međutim, poslednjih dana službe Antona Siluanova su se zalagale za ponovno uvođenje obaveze za velike ruske izvoznike da se repatriraju i konvertuju svoje valute iz svojih zarada u inostranstvu u rublje, primoravajući ih da ih više ne skladište van Rusije uprkos sankcijama, tako da ovi prihodi integrišu rusku ekonomiju i podrže rublju. „Suprotno uvreženom mišljenju, monetarna struktura izvoznih propisa nema značajan uticaj na dinamiku kursa“, odgovorila je Elvira Nabioula, tvrdeći da je „manje od 1% ukupnih izvoznih prihoda ‘izvoza’ držano u stranoj valuti na računima u inostranstvu.