Ćelije majke migriraju u krvotok bebe, ali i ćelije bebe u krvotok majke

Zašto se o fenomenu FETALNOG MIKROHIMERIZMA malo govori u javnosti, posebno među ženama koje su prve na udaru ove teme ? 

Interakcija između majke i njene bebe tokom trudnoće daleko prevazilazi ono što se može zamisliti. Tokom 41 nedelje trudnoće, ćelije majke migriraju u krvotok svog fetusa, ali takođe ćelije fetusa mirgiraju u krvotok majke, stvarajući fizičku vezu koja traje i nakon rođenja. Ove bebine ćelije mogu da cirkulišu kroz majčino telo, da se smeštaju u njeno tkivo, kosti, mozak i kožu i tamo ostaju godinama, decenijama čak i dozivotno.

Ovaj fenomen naučnici nazivaju „fetalni mikrohimerizam“. Termin “mikrohimerizam“ je prvi put uveden 1977 god.

Pozitivni efekti fetalnih ćelija na majku

Fetalne ćelije mogu da deluju kao matične ćelije i da se razviju u mnoge organe majke. To pokazuje da su veoma dinamične i da mogu igrati ogromnu ulogu u majčinom telu.

Nekoliko američkih, kanadskih, engleskih i francuskih studija pokazuju da fetalne ćelije mogu da migriraju u oštećena tkiva majke i podstiču njihovo zarastanje, posebno u srcu i jetri. Zato što su ove pluripotentne ćelije sposobne da se transformišu u ćelije srca ili jetre. Takođe  Aktivno učestvuju u zarastanju rana na koži i na nivou reza posle carskog reza.

Pozitivni efekti fetalnih ćelija na zdravlje majke ne prestaju tu. S obzirom na koevoluciju majčinih i fetalnih ćelija tokom 160 miliona godina evolucije placente kod sisara, izgleda da će fetalne ćelije aktivno učestvovati u razvoju dojke i laktaciji.  U štitnoj žlezdi, ove mikrohimerne ćelije modifikuju aktivnost ovog organa kako bi poboljšale prenos toplote od majke do fetusa.

Fetalne ćelije mogu oštetiti imunološki sistem majke.

U određenim slučajevima, ne znajući zašto, fetalne ćelije mogu da se okrenu protiv imunog sistema majke i podstiču pojavu autoimunih bolesti. Zaista, prepoznati kao strano telo od strane imunološkog sistema, on ih uništava i izaziva upalu. Ovaj proces bi posebno objasnio zašto je reumatoidni artritis, zapaljensko oboljenje zglobova, češći kod žena nego kod muškaraca. Fetalne ćelije takođe imaju ulogu u nastanku lupusa (hronična autoimuna bolest koja se najčešće manifestuje lezijama kože i bolovima u zglobovima) ili bilijarne ciroze (hronična inflamatorna bolest žučnih puteva).

Tokom trudnoće, ćelije fetusa mogu igrati nekoliko štetnih uloga po zdravlje majke. Zaista, korelacija između velikog broja mikrohimernih ćelija i početka preeklampsije (visok krvni pritisak koji se javlja u drugoj polovini trudnoće) ustanovljena je u nekoliko studija. Štaviše, prilično čudno, fetalne ćelije su odgovorne za određene fizičke i emocionalne manifestacije majke. Na primer, jutarnje mučnine ili postporođajna depresija, preciziraju američki istraživači. A rana menopauza mogla bi da bude rezultat nastojanja fetalnih ćelija da majci uskrate mogućnost razmnožavanja, kako bi se garantovala maksimalna sredstva za dete “koje raste“, smatraju isti istraživači. Fetus, šaljući svoje ćelije majci, daje dodatno oružje za održavanje dobrog zdravlja, omogućavajući tako” harmonično detinjstvo“, zaključili su francuski istraživači u studiji objavljenoj 2011.

Skoro da izgleda kao naučna fantastika.

Ovo pokreće debatu. Fetalne ćelije su stoga jedan deo vrtoglavo složene slagalice. A da stvari budu još više komplikovane, naknadne trudnoće takođe donose svoj deo himernih ćelija, koje mogu da uvedu rivalstvo između majčinih i fetalnih ćelija, ali i između različitih fetalnih ćelija, objašnjavaju autori.

Ono što je najčudnije u celoj ovoj priči : određene fetalne ćelije mogu da migriraju u majčin mozak i mogu se razlikovati u neurone

Naučnici su otkrili da je Y hromozom prisutan u mozgu određenih žena koje su rodile sina (studije su sprovedene na preminulim ženama koje su donirale svoje telo nauci).

U BioEssais laboratoriji , istraživači se pitaju : da li bi fetalne ćelije mogle da manipulišu majčinim mozgom da bi ponekad izazvale oslobađanje oksitocina, što je povoljno za vezivanje majke i deteta, a ponekad i izazivanje postporođajnu depresiju?

Neki idu dalje i pitaju se da li ove mikrohimerne ćelije mogu objasnitii vrlo specifičnu vezu privrženosti, osim kulturne, društvene i sentimentalne veze, između majki i njihovih sinova?

 Vrtoglavna pitanja i predmet koji je još uvek u istraživanju.

Dakle, fetalni mikrohimerizam postaje danas u potpunosti deo debate o abortusu

Stranke uključene u ovu debatu su sa jedne strane “pro-abortus“ pokreti, odnosno neofeministički tabor koji naglašava pravo same žene da odluči da li će prekinuti trudnoću ili ne, pod sloganom „moje telo moj izbor“ i često smatrajući da sve dok se dete ne rodi ono se ne smatra „živim“.

A njegove pristalice veruju da abortus ne bi povećao rizik od psihičkih poremećaja kod žena koje doživljavaju neželjenu trudnoću.

Sa druge strane, “pro-život“ tabor koji naglašava pravo embriona ili fetusa da završi gestaciju i da se rodi, da je živo biće i da abortus stoga predstavlja ubistvo, sve više koriste fetalni mikrohimerizam kao jedan od glavnih razloga, pored fizičke i psihičke traume koja čini sam čin abortusa i pobačaja, za duge depresije i psihičke poremećaje žena tokom njihovog života. Ne ustručavaju se da uporede himerične ćelije pobačenih fetusa koje još postoje u majčinom telu kao „duh-ćelije mrtvih bića“ koje lutaju ne samo u krvi žena, ali i u njihovom mozgu, a samim tim i u njihovom umu kada već imaju pristup mozgu. Time,  pobačeno dete , to jest mrtvo dete nastavlja da živi u majci zahvaljujući njegovim ćelijama. Stoga bi neizbežno postojale ozbiljne psihološke posledice po majku, svesnu ili ne.

To je debata koja na prvi pogled deluje nadrealno, ali je poslednjih godina sve ozbiljnije shvataju naučnici i psihijatri koji su zainteresovani za ovu temu. Neki čak traže odgovore na fenomen višestrukih ličnosti koji uglavnom pogađa žene.

Da li ste bili upoznati sa ovim fenomenom fetalnog mikrohimerizma i šta mislite o tome?

za portal Svi Srbi u Parizu: Apis Rakijokog