Na društvenim mrežama, sponzorisani sadržaj često obiluje senzacionalističkim naslovima. Iako su ove personalizovane reklame namenjene da pruže relevantne informacije korisnicima, ponekad mogu biti prevare. Ovo je zaključak studije Bitdefender Labs, specijalizovane za sajber bezbednost, koja je analizirala velike lažne reklamne kampanje na Meta platformama (Facebook, Messenger, Instagram), prenosi BFM TV.
Lažne reklame koje promovišu čudotvorne dodatke ishrani, lekove ili tretmane za hronične bolesti, pa čak i rak, često su u obliku slika, video i audio zapisa generisanih pomoću veštačke inteligencije (AI). Prema Bitdefender Labs-u, ovi oglasi često nude jeftine proizvode koji su namenjeni da privuku korisnike da kliknu na lažne sajtove.
Studija je otkrila da su prevaranti koristili više od 1.000 „deepfake“ video snimaka kako bi uverili potrošače, često uz upotrebu poznatih ličnosti poput Didiera Raoulta ili Breda Pita, čiji su identiteti uzurpirani u promotivne svrhe. Ove kampanje ciljale su milione ljudi širom sveta, naročito u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i Australiji.
Industrija dodataka ishrani pokazala se kao veoma unosna za hakere, iskorišćavajući naivnost i zabrinutost potrošača kako bi ih navela da plate za proizvode koji su često neregulisani i potencijalno opasni. Bitdefender Labs poziva na oprez prilikom susreta sa ovakvim reklamama i preporučuje da korisnici budu svesni mogućnosti prevare prilikom kupovine proizvoda putem društvenih mreža.
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
