„DA LI JE VAŠINGTON I DALJE NAŠ SAVEZNIK?“ EU optužuje SAD da profitiraju od rata na uštrb Evrope

foto: printscreen

Zvaničnici EU napadaju Džoa Bajdena zbog visokih cena gasa, prodaje oružja i trgovine dok rat Vladimira Putina preti da uništi jedinstvo Zapada. Devet meseci nakon invazije na Ukrajinu, Vladimir Putin počinje da lomi Zapad. Najviši evropski zvaničnici su besni na administraciju Džoa Bajdena i sada optužuju Amerikance da su zaradili bogatstvo od rata, dok zemlje EU trpe, piše izuzetno posećeni portal Politico.

„Činjenica je, ako pogledate trezveno, zemlja koja najviše profitira od ovog rata su SAD jer prodaju više gasa i po višim cenama i zato što prodaju više oružja“, rekao je jedan visoki zvaničnik za POLITICO.

Eksplozivni komentari — koje javno i privatno podržavaju zvaničnici, diplomate i ministri na drugim mestima — prate rastući gnev u Evropi zbog američkih subvencija koje prete da unište evropsku industriju. Kremlj će verovatno pozdraviti trovanje atmosfere među zapadnim saveznicima.

„Mi smo zaista u istorijskom trenutku“, rekao je visoki zvaničnik EU, tvrdeći da dvostruki udar prekida trgovine zbog američkih subvencija i visokih cena energije rizikuje da okrene javno mnjenje protiv ratnih napora i transatlantskog saveza. „Amerika treba da shvati da se javno mnjenje menja u mnogim zemljama EU.

Drugi visoki zvaničnik, šef diplomatije EU Žozep Borelj, pozvao je Vašington da odgovori na evropsku zabrinutost. „Amerikanci — naši prijatelji — donose odluke koje imaju ekonomski uticaj na nas“, rekao je on u intervjuu za POLITICO.

SAD su odbacile žalbe Evrope. „Porast cena gasa u Evropi izazvan je Putinovom invazijom na Ukrajinu i Putinovim energetskim ratom protiv Evrope, tačka“, rekao je portparol Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC.). Izvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD u Evropu „dramatično je porastao i omogućio Evropi da se diverzifikuje dalje od Rusije“, rekao je portparol NSC-a.

Najveća tačka napetosti poslednjih nedelja bile su Bajdenove zelene subvencije i porezi za koje Brisel kaže da nepravedno udaljavaju trgovinu od EU i prete da unište evropsku industriju. Uprkos formalnim primedbama Evrope, Vašington do sada nije pokazao znake povlačenja.

U isto vreme, poremećaj izazvan Putinovom invazijom na Ukrajinu dovodi evropske ekonomije u recesiju, uz rastuću inflaciju i razarajući pritisak na snabdevanje energijom koji preti nestanku struje i racionalizaciji ove zime.

Dok pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na rusku energiju, zemlje EU se umesto toga okreću gasu iz SAD – ali cena koju Evropljani plaćaju je skoro četiri puta veća od istih troškova u Americi. Zatim postoji verovatan porast narudžbina za vojne komplete američke proizvodnje jer evropskim vojskama ponestaje vojne opreme nakon što pošalju oružje u Ukrajinu.

Sve je to previše za najviše zvaničnike u Briselu i drugim prestonicama EU. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da visoke cene gasa u SAD nisu „prijateljske” i da je nemački ministar ekonomije pozvao Vašington da pokaže više „solidarnosti” i pomogne u smanjenju troškova energije.

Ministri i diplomate sa sedištem u drugim delovima bloka izrazili su frustraciju zbog načina na koji Bajdenova vlada jednostavno ignoriše uticaj svoje domaće ekonomske politike na evropske saveznike.

Kada su se lideri EU pozabavili Bajdenom zbog visokih američkih cena gasa na sastanku G20 na Baliju prošle nedelje, činilo se da američki predsednik jednostavno nije svestan tog pitanja, prema gore citiranom visokom zvaničniku. Drugi zvaničnici i diplomate EU složili su se da je američko neznanje o posledicama po Evropu veliki problem.

„Evropljani su primetno frustrirani zbog nedostatka prethodnih informacija i konsultacija“, rekao je Dejvid Klajman iz Brigelovog istraživačkog centra. Zvaničnici sa obe strane Atlantika prepoznaju rizike koje će sve toksičnija atmosfera imati za zapadnu alijansu. Prepirke su upravo ono što bi Putin poželeo, složile su se diplomate EU i SAD.

Sve veći spor oko Bajdenovog zakona o smanjenju inflacije (IRA) – ogromnog paketa poreza, klime i zdravstvene zaštite – ponovo je stavio strahove oko transatlantskog trgovinskog rata visoko na politički dnevni red. Ministri trgovine EU bi trebalo da razgovaraju o svom odgovoru u petak dok zvaničnici u Briselu sastavljaju planove za hitno dodeljivanje subvencija kako bi se evropska industrija spasila od kolapsa.

„Zakon o smanjenju inflacije je veoma zabrinjavajući“, rekla je holandska ministarka trgovine Lisje Šrajnemaher. „Potencijalni uticaj na evropsku ekonomiju je veoma veliki. „SAD prate domaću agendu, koja je, nažalost, protekcionistička i diskriminiše saveznike SAD“, rekao je Tonino Picula, vodeća osoba Evropskog parlamenta za transatlantske odnose.

Jedan američki zvaničnik je naglasio da određivanje cena za evropske kupce gasa odražava odluke privatnog tržišta i nije rezultat bilo kakve politike ili akcije američke vlade. „Američke kompanije su bile transparentne i pouzdane dobavljače prirodnog gasa za Evropu“, rekao je zvaničnik. Izvozni kapaciteti su takođe bili ograničeni nesrećom u junu koja je primorala ključno postrojenje da se zatvori.

U većini slučajeva, dodao je zvaničnik, razlika između izvozne i uvozne cene ne ide američkim izvoznicima tečnog gasa, već kompanijama koje preprodaju gas unutar EU. Najveći evropski vlasnik dugoročnih američkih ugovora o gasu je, na primer, francuski TotalEnergies.

Gore citirani portparol NSC-a je dodao: „Povećanje globalnih zaliha LNG-a, koje predvode Sjedinjene Američke Države, pomoglo je evropskim saveznicima i partnerima da dođu na ohrabrujuće mesto uoči ove zime, a mi ćemo nastaviti da radimo sa EU, njenim članicama , i drugim evropskim zemljama kako bi osigurali dovoljne zalihe koje će biti dostupne za zimu i kasnije.”

To nije novi argument sa američke strane, ali izgleda da nije ubedljiv za Evropljane. „Sjedinjene Države nam prodaju gas sa multiplikatorskim efektom od četiri kada pređu Atlantik“, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton na francuskoj televiziji u sredu. „Naravno da su Amerikanci naši saveznici… ali kada nešto krene naopako potrebno je to reći i između saveznika.

Jeftinija energija je brzo postala ogromna konkurentska prednost i za američke kompanije. Preduzeća planiraju nove investicije u SAD ili čak premeštaju svoja postojeća preduzeća iz Evrope u američke fabrike. Upravo ove nedelje, hemijska multinacionalna kompanija Solvai objavila je da bira SAD umesto Evrope za nove investicije, u poslednjoj u nizu sličnih najava ključnih industrijskih giganata EU.

Saveznici ili ne?
Uprkos energetskim nesuglasicama, Brisel je ušao u potpunu paniku, tek kada je Vašington najavio šemu industrijskih subvencija od 369 milijardi dolara za podršku zelenoj industriji u skladu sa Zakonom o smanjenju inflacije.

„Zakon o smanjenju inflacije je sve promenio“, rekao je jedan diplomata EU. „Da li je Vašington i dalje naš saveznik ili nije?“

Za Bajdena, zakon je istorijsko klimatsko dostignuće. „Iako razumemo da su neki trgovinski partneri zabrinuti kako će odredbe poreskog kredita za [električna vozila] u IRA-i delovati u praksi u odnosu na njihove proizvođače, mi smo posvećeni nastavku saradnje sa njima kako bismo bolje razumeli i uradili ono što možemo da se pozabave njihovim zabrinutostima“, rekao je portparol NSC. „Ovo nije igra sa nultom sumom. IRA će uzgajati kolač za investicije u čistu energiju, a ne deliti ga.“

Ali EU to vidi drugačije. Zvaničnik francuskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da je dijagnoza jasna: to su „diskriminatorske subvencije koje će narušiti konkurenciju“. Francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer je ove nedelje čak optužio SAD da idu kineskim putem ekonomskog izolacionizma, pozivajući Brisel da ponovi takav pristup: „Evropa ne sme biti poslednja od Mohikanaca“, rekao je on.

EU priprema svoje odgovore, kao što je veliki pritisak na subvencije kako bi se sprečilo da evropsku industriju zbrišu američki rivali. „Mi doživljavamo sve veću krizu poverenja u vezi sa trgovinskim pitanjima u ovim odnosima“, rekao je nemački poslanik Rajnhard Butikofer.

„U jednom trenutku morate da se potvrdite“, rekla je francuska evroposlanica Mari-Pjer Vedren. „Mi smo u svetu borbe za moć. Kada obarate ruke, ako niste mišićavi, ako niste pripremljeni i fizički i psihički, gubite.“ Iza kulisa takođe raste bes zbog novca koji se priliva u američki odbrambeni sektor.

SAD su daleko najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, snabdevajući je sa više od 15,2 milijarde dolara oružja i opreme od početka rata. EU je do sada dostavila Ukrajini oko 8 milijardi evra vojne opreme, navodi Borel.

Prema jednom visokom zvaničniku iz jedne evropske prestonice, obnavljanje zaliha nekog sofisticiranog oružja može potrajati „godinama“ zbog problema u lancu snabdevanja i proizvodnje. Ovo je podstaklo strahove da odbrambena industrija SAD može još više profitirati od rata.

Pentagon već razvija mapu puta za ubrzanje prodaje oružja, pošto raste pritisak saveznika da odgovore na veće zahteve za oružjem i opremom. Drugi diplomata EU je tvrdio da bi „novac koji zarađuju na oružju“ mogao pomoći Amerikancima da shvate da bi zarada „sve ove gotovine na gasu“ mogla biti „malo previše“.

Diplomata je tvrdio da bi popust na cene gasa mogao da nam pomogne da „održimo jedinstveno javno mnjenje“ i da pregovaramo sa trećim zemljama o snabdevanju gasom. „Nije dobro, u smislu optike, ostavljati utisak da je vaš najbolji saveznik zapravo praveći ogroman profit od svojih nevolja“, rekao je diplomata.