Običaj Krsne Slave se sreće u tragovima i kod rimokatolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, zapadnoj Hercegovini, Dalmaciji itd, ali i kod Albanaca rimokatolika u severnoj Albaniji, nekih muslimana u Bosni i Hercegovini i Raškoj, Polimlju, kao i kod naših Goranaca i Janjevaca. Po mišljenju etnologa u pitanju su ostaci pravoslavnih Srba koji su promenili veru u nekom istorijskom trenutku.
Običaj srpske Krsne Slave je bio toliko jak, da su ga prihvatili i na primer naši Vlasi i Cincari, koji su sa nama Srbima gradili i sebe ugrađivali u modernu Srbiju.
2) KRSNA SLAVA NIJE PAGANSKI PRAZNIK I NEMA POREKLO U SLOVENSKOM PAGANSTVU, OSIM NEKIH ELEMENATA
Krsna Slava je nastala u periodu od 7. do 8. (ili ponegde 9. veka), kada su srpske porodice i rodovi primali Hrišćanstvo. Na dan kada su se vaši preci krstili u hrišćansku veru, to je postala vaša Krsna Slava koja je vekovima prelazila sa oca na sina da bi stigla do vas danas.
U trenutku kada je neka porodica ili pleme postala hrišćanska, krstivši se u hrišćansku veru, tada je ustanovljena Krsna Slava kao uspomena na dan primanja Hrišćanstva i sveca na čiji dan su se naši preci krstili i uzeli tog sveca kao porodičnog zaštitnika.
I tu dolazimo do zabluda koje šire razni pseudoistoričari i moderni zanesenjaci slovenskog neopaganstva.
Krsna Slava nije ostatak slovenskog paganizma, a to se vidi iz proste činjenice da samo Srbi od Sovena slave Slavu. Nikakav ostatak paganskog proslavljanja Slave (porodičnog zaštitnika) nećete pronaći ni kod Rusa, ni kod Poljaka, niti kod Čeha ili Slovaka, Slovenaca itd.
nastavak na sledećoj strani