Slava se prenosi tako što prve godine kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on ode kod oca na Slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se tri puta, jedan drugom čestitaju Slavu, a otac daje blagoslov i poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi Slavu. To blagoslovi i sveštenik koji obavlja obred sečenja kolača. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju Krsnu Slavu u novom domaćinstvu.
Slava se slavi tako što domaćin odnese kolač i žito u Crkvu, i pre Liturgije ili posle sa sveštenikom ih osvećuje. Takođe, sveštenik može da dođe u kuću slavara i obred obavi tamo. Nakon osvećenja kolača i žita, u domu slavara se sprema svečani ručak (u posne dane u doba postova ili u sredu ili petak posan ručak) na koji dolazi familija i prijatelji (koji se na poseban način zovu ili se uopšte ne zovu u zavisnosti u kraja i lokalnih običaja).
U nekim krajevima se priprema i večera uoči Slave (nakon večernje službe), na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika. Negde se slavi i drugi, pa i treći dan Slave.
Nažalost, odsustvo veronauke u vreme komunizma uslovilo je da se Slava poslednjih godina pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini Slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se sve pretvara u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže veliki trošak. Međutim, ono što je najvažnije zapamtiti jeste da je Slava pre svega duhovni praznik, koji podrazumeva samo ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača (ikona, kolač, žito, sveća i vino), a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.
7) SVI VELIKI I ZNAMENITI SRBI SU SLAVILI SLAVE
Nema Srbina koji nije slavio Slavu. I Karađorđe koji je slavio Svetog Klimenta; i Miloš Obrenović koji je slavio Svetog Nikolu; i Petrović-Njegoši koji su slavili Đurđevdan; i Nemanjići koji su slavili Svetog Stefana, Svetog Arhangela Mihaila itd; Vojislavljevići Svetog Sergija i Vakha; Nikola Tesla koji je slavio Svetog Georgija; Draža Mihailović koji je slavio Svetog Nikolu; i Novak Đoković koji slavi Aranđelovdan itd. Apsolutno svi Srbi koji su držali do svog imena i svojih predaka, slavili su i slave ovaj jedninsven srpski običaj.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
