Pravoslavna Crkva poštuje ove velike apostole na taj način što je pre njihovog praznika (29. juna po julijanskom kalendaru) odredila post. To je jedan od 4 višednevnih postova: Božićni, Vaskršnji, Petrovski i Gospojinski.
Petrovski post može da traje od 8 do 42 dana. Ali sa uvođenjem novog (Reformisanog Julijanskog tj. Milankovićevog) kalendara, ovaj post se, suprotno kanonima i praksi, u potpunosti skraćuje.
Na primer, kada se Vaskrs praznuje u periodu od 20. do 25. aprila, Petrovski post se potpuno izostavlja, jer za njega ne ostaje vremena. To je danas među pravoslavnim Grcima, Bugarima i Rumunima redovna pojava i to predstavlja čisto kršenje kanona.
Jednostavno, kod njih se dešava da im Petrovski post traje svega par dana ili ga ni nema uopšte, što je nezamislivo po pravoslavnoj pashaliji i Julijanskom kalendaru usvojenom 325. godine. Razlog za ovu zabunu i skraćivanje Petrovskog posta je upravo mešanje pokretnih i nepokretnih praznika po dva različita kalendara.
Slavi se od srede Mesopusne nedelje (najranije) pa do utorka četvrte nedelje Velikog posta (najkasnije). Ove okvire grčki, rumunski i bugarski novokalendarci u Pravoslavnoj Crkvi potiru, jer oni sve nepokretne praznike slave trinaest dana ranije.
Po Tipiku Pravoslavne Crkve, Blagovesti se praznuju u razdoblju od četvrtka treće nedelje Velikog posta pa do srede Svetle sedmice. Međutim, sa uvođenjem reformisanog julijanskog tj. Milankovićevog kalendara, vreme praznovanja Blagovesti postaje od petka prve nedelje pa sve do četvrtka šeste nedelje Velikog posta protivno kanonima i praksi.
nastavak na sledećoj strani
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
