Narodna verovanja i običaji
Kroz istoriju formirala su se mnoga narodna verovanja o ovom svetom danu. Kaže se da Arhangel Mihailo obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti. Zanimljivo verovanje predstavlja i vreme proslave ovog sveca. Slavi se u jesen, 21.novembra, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Pripoveda se da Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne i prosjake oterati s kućnog praga jer možda je baš to Arhangel Mihailo prerušen u jednog od njih.
Žito – da ili ne? Ovako se slavi Aranđelovdan?
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.