Mnogi običaji za Spasovdan vuku korene iz prethrišćanskog perioda. Naime, božanstvo Spas je pre hrišćanstva u narodu imalo ulogu zaštite i spasenja. Tako mu se narod obraćao molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Ovim danom praznovao se i “glavni četvrak u godini”. Bog Perun je, prema verovanju, gromovima i gradom uništavao useve, a Spas ih je spasavao pomoću žitnog klasa koji je držao u ruci.
Od Nove godine do Spasovdana nije se pilo mleko. Na Spasovdan se muškarci ne briju, žene ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do tridesetih godina prošlog veka postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, Spasovdan se slavi i kao krsna slava, ali i seoska zavetina. Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala cicvara.
nastavak na sledećoj strani