Ovaj simbol sjajne francuske nauke i inženjerstva u trenutku gradnje je više nego dobrodošao, jer je Francuske prolazila kroz delikatan period. Posle poraza u ratu protiv Nemačke 1870, Francuska se teško oporavila. Vlada je stoga želela da ujedini zemlju kako bi povratila njen imidž. Mere „Gvozdene dame“ bile su revolucionarne za to vreme a za malo je jedan Srbin učestvovao u njenoj gradnji. Sa početnom visinom od 312 metara (330 metara od promene antene 2022. godine) i težinom od više od 10.000 tona Ajfelova kula je zaštitni znak Pariza i Francuske.
Ajfelova kula je, međutim, imala klevetnike i protivnike tokom izgradnje. Godine 1887, kolektiv od desetak umetnika (uključujući čuvene Alexandre Dumas i Guy de Maupassant) napisao je neprijateljski manifest. Oni su osudili „džinovski i neugledni skelet“. Tada se pričalo da će toranj biti uništen nakon Univerzalne izložbe. Ali Gustave Eiffel je na kraju uspeo da spase svoju kulu naglašavajući njenu naučnu ulogu.
Tokom šest meseci trajanja Univerzalne izložbe, dva miliona znatiželjnika došlo je da se divi ovoj jedinstvenoj građevini. Uspeh koji se od tada neće poreći, jer je Ajfelova kula do sada ugostila više od 250 miliona posetilaca. Čak i ako više ne dominira svetom od 1930. godine (Krajsler zgrada u Njujorku je od tada veća a kasnije su se nizale i druge građevine), Ajfelova kula je jedan od glavnih simbola Pariza i Francuske.
U svetu se može naći jedna ne tako loša kineska kopija ali i nekoliko srpskih kopija koje su u svojim dvorištima napravili naši ljudi u Srbiji koji su nekada živeli u Parizu.
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
