Danas, pod okriljem nebeske zaštitnice i isceliteljke, sabiramo se u molitvi i veri, slaveći Svetu Petku – duhovni stub i večnu utehu našeg naroda kako u otadžbini, tako i daleko u rasejanju. Neka nam svetlost njenog svetog lika i podvižničkog puta donese mir, slogu i izlečenje, osvetljavajući domove svih vernika koji joj s ljubavlju i nadom upućuju svoje molitve. Dok vernici širom srpskog rasejanja i otadžbine proslavljaju praznik jedne od naših najvećih svetiteljki, sa posebnim emocijama se prisećamo i duhovnih sabora koji nas sabiraju. U čast imena i neizmernog pokroviteljstva ove moćne molitvenice i zaštitnice, sa ponosom se prisćamo i naše posebne organizacije – projekcije zapaženog filma „Sveta Petka – Krst u pustinji“, koju smo u novembru 2022. godine upriličili u Parizu. Taj događaj ostao je urezan u naša srca kao trenutak dubokog duhovnog zajedništva i očuvanja našeg kulturnog identiteta daleko od zavičaja.
Povod za radost je danas utoliko veći što od srca upućujemo najiskrenije čestitke povodom slave našoj dragoj parohiji Sveta Petka, koja okuplja naš verni narod u mestu Bondy (Bondi) pored Pariza. Ova parohija već godinama predstavlja istinsko duhovno utočište, mesto gde se neguje tradicija, gde se bratski deluju i gde naša zajednica u Francuskoj pronalazi svoj oslonac, snagu i korenje.
Put vere, strpljenja i iskušenja
Prepodobna mati Paraskeva, u našem narodu s ljubavlju poznata kao Sveta Petka, rođena je u Epivatesu kod Кratova, ali je njen duhovni put obeležilo napuštanje ovozemaljskih blagodeti i odlazak u pustinju. Tamo je, suočena sa surovim uslovima, samoćom i unutrašnjim iskušenjima, provela decenije u postu, molitvi i neprestanoj borbi sa sopstvenim slabostima. Njen život je svedočanstvo o tome kako vera i čistoća srca mogu nadvladati i najteže životne lavirinte.
Iako je veći deo svog podvižničkog života provela u tišini pustinje, njeno prisustvo se kroz vekove oseća svuda gde joj se vernici obrate u nevolji. Sveta Petka se smatra zaštitnicom siromašnih, bolesnih, žena, kao i čuvarom porodičnog ognjišta. Njene svete mošti, koje su tokom istorije prelazile dugačak put pre nego što su našle svoje konačno počivalište u rumunskim Jašiju, i danas privlače milione hodočasnika željnih utehe i izlečenja.
Narodni običaji i verovanja za Svetu Petku
Zaštitnica žena, dece i bolesnih: Sveta Petka se u narodnom predanju smatra najvećom zaštitnicom žena, majki i porodilja, kao i svih koji boluju od teških bolesti.
Čudotvorna vodica i lekoviti izvori: Veruje se da na ovaj dan voda na izvorima posvećenim Svetoj Petki (poznatim kao „Petkovice“) dobija posebna, čudotvorna i lekovita svojstva. Vernici se na tim izvorima umivaju i piju vodu radi zdravlja, isceljenja očiju i očuvanja vida.
Izbegavanje kućnih poslova: Prema narodnom verovanju, na dan Svete Petke ne treba prati veš, šiti, plesti niti raditi teške fizičke poslove u kući i polju, kako se ne bi navukao gnev svetiteljke na dom i ukućane.
Post i uzdržanje: Praznik se posti, a na slavskoj trpezi post se poštuje ukoliko praznik padne u sredu ili petak. Takođe, stari je običaj da se na ovaj dan ispolji posebna milosrdnost i uputi pomoć siromašnima, bolesnima i usamljenima.
Verovanje o noćnim snovima: Narod veruje da se Sveta Petka često javlja u snovima onima kojima je potrena uteha ili opomena, pokazujući im pravi put ili nagoveštavajući ozdravljenje.
Čuvanje doma i porodice: Mnoge porodice na ovaj dan pale sveću i mese slavski kolač (ili krsni hleb) čime prizivaju blagostanje, slogu i zdravlje za sve članove domaćinstva tokom cele godine.
Sabrani pod okriljem svetiteljke u parohiji Bondy
Za naš narod u pariskom regionu, posvećenost Svetoj Petki ima posebnu težinu. Parohija u Bondiju nije samo mesto gde se pale sveće i lomi slavski kolač; ona je stub našeg opstanka, luka u kojoj se radujemo i tugujemo zajedno, prenoseći na mlađe generacije ljubav prema Bogu i svest o sopstvenom identitetu.
Neka nam današnji praznik donese mir u duši, slogu u domove i snagu da sledimo put dobrote, milosrđa i istrajnosti koji nam je Sveta Petka ostavila u amanet.
