Tajna Božića sadržana je u beskrajnom smirenju Prevečnoga Koji se rodio kao Detence i dozvolio da ga dodirnemo, a umalo, po svezloj zamisli Irodovoj, i povredimo. No, ne mareći za ljudske slabosti, Sin Božji očekuje našu ljubav i omogućuje nam da Ga zagrlimo. Tako smo o Božiću pozvani da budemo sudeonici Njegovog odrastanja u ovome svetu kako bismo uzrasli u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13). U ovoj bogočovečanskoj sprezi mi usvajamo jevanđelske vrline, večne vrednosti koje Sin Božji Sobom donosi na zemlju.
Živeći po zapovestima Gospodnjim, u okrilju svete Crkve, mi počinjemo da gledamo Njegovim očima, dišemo Njegovim plućima i mislimo Njegovim umom. Na taj način postepeno usvajamo um Hristov, jevanđelski etos, večne vrednosti, postajući preporođeni ljudi, građani Carstva Nebeskog i ukućani Doma Božjega.
Braćo i sestre, ako se opredelimo da budemo oblikovani Tajnom ljubavi i smirenja, projavljenom u Događaju Rođenja Hristova, preobraziće se i sve oko nas. Ako nam merilo svih vrednosti postane Božansko Čedo Koje povijeno leži u jaslama, začućemo isti onaj ukrepljujući glas anđela koji je u prvoj božićnoj noći utešio pastire: „Ne bojte se! Jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod” (Lk 2, 10 – 12). Ovo večno i neprolazno anđelsko ohrabrenje svojom blagodatnom porukom i silom pretvara stradalni i nemirima rasparčani svet u mesto božićnog mira i radosti. Da bi taj darovani nam mir postao delatan u naše vreme i u našem životu, mi se za to moramo svojski potruditi, moramo ga ne samo prihvatiti nego i učiniti suštinskim sadržajem našeg života.
nastavak na sledećoj strani