Bratoubilački i razorni ratovi, koji i danas širom planete Zemlje seju smrt, pokazuju da pravi mir nije prosto odsustvo oružanog sukoba već plod samopregorne žrtve koju je među ljudima zasejao i Svojim Očovečenjem zapečatio Sâm Gospod. Mir Božji nam se otkriva u bogočovečanskoj Ličnosti Hristovoj, kuca na vrata naše slobode i poziva nas da ga uvedemo u svoje domove i škole, na svoja radna mesta, u skrovišta, rovove, živote. Poziva nas da se pridružimo svima koji sa nama dele isti, večni, sveti i nepromenjivi etos ili sistem vrednosti – ono što volimo i što jesmo, ono u što verujemo i što znamo. Tada ćemo i u svojim bližnjima prepoznati Bogomladenca i moći da i njih darujemo zlatom životne radosti, smirnom iskrene ljubavi i tamjanom istinskog smirenja.
Draga deco duhovna, Rođenje Hristovo je oduvek i od svih poštovano i kao porodični praznik, praznik domaćeg ognjišta i njegove topline. Zato je pogrešno da se na Badnje veče, u predvečerje radosnog Praznika, ne dočekuje Bogomladenac, Koji je predvečni Bog i Dete nas radi rođeno, u domaćoj atmosferi koja preko badnjaka, rasute slame i svega ostaloga podseća na skromnu pećinu u kojoj je On, Najsmireniji među smirenima, rođen, povijen i u najobičnije jasle položen, i da se umesto toga po ulicama i trgovima slavi na polupaganski način u polupijanoj atmosferi.
Kao što su moćnici onoga vremena proganjali i želeli da unište Bogomladenca, tako i njihovi današnji naslednici dižu glas protiv porodice, utemeljene u hrišćanskim vrednostima. Odgovor Crkve na ovu javnu i trajnu agresiju ne može biti drugačiji do jevanđelski, apostolski i božićni. To znači da Crkva neodstupno stoji na svojim večnim i nepromenjivim uverenjima, čuvajući granice Zakona kako je blagoizvoleo Bog, ne namećući svoje vrednosti nikome, ali, istovremeno, ne odstupajući od njih ni za jotu. Nijednu ličnost pod nebeskim svodom mi ne izvodimo na svoj, ljudski sud, niti bacamo duhovno kamenje na one koji ne dele našu veru, ali odlučno odbijamo da bilo čiji slobodni, ali pogrešni izbor izjednačimo sa našom slobodom i odgovornošću koja je prati.
Da bi, u duboko ranjenom društvu, deca mogla da se odupru poplavi pozivâ na nasilje u školama, na društvenim mrežama, na stadionima i u sportskim halama, treba da budu odgajana u zdravom porodičnom okruženju, oblikovana ljubavlju, a ne mržnjom i agresivnošću. Pojavu nasilnog i destruktivnog ponašanja u našim školama prate i već pomenuta nedopustiva nastojanja da se čitavom prosvetnom i obrazovnom sistemu, od vrtića do univerziteta, nametnu učenja, ideologije, prakse i običaji potpuno oprečni hrišćanskom etičkom kodeksu i bogougodnom životu ne samo nas pravoslavnih Srba nego i svih sa kojima delimo životni prostor.
nastavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
