Talas lažnih dojava o bombama u evropskim školama izazvao je veliku zabrinutost javnosti i nadležnih institucija. Nakon što je više od 6.000 škola u Italiji primilo preteće mejlove, slični incidenti zabeleženi su i u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj. Dok bezbednosne službe i istražni organi rade na otkrivanju pozadine ovih napada, postavlja se ključno pitanje: kakve sankcije očekuju počinioce lažnih dojava?
Tri lažne dojave u francuskim školama
Ministarstvo nacionalnog obrazovanja Francuske potvrdilo je da su tokom jutarnjih časova zabeležene najmanje tri lažne dojave o bombama, koje su aktivirale hitne bezbednosne protokole i zahtevale evakuaciju učenika i osoblja.
Ovi incidenti dogodili su se u sledećim gradovima:
Marsej
Departman Jura
Laon (Aisne)
Sličan scenario dogodio se i dan ranije u Italiji, gde su hiljade obrazovnih ustanova primile lažna upozorenja putem elektronske pošte. Zbog širine i sinhronizovanosti ove pojave, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je još uvek rano za donošenje konačnih zaključaka o tome da li iza ovih pretnji stoje strane obaveštajne službe ili organizovane grupe, ali naglasio da se situacija shvaća maksimalno ozbiljno.
Koje kazne predviđa zakon za lažne dojave?
Iako su se ove pretnje u svim slučajevima pokazale kao lažne, njihove pravne posledice za počinioce su i te kako stvarne i ozbiljne.
Prema odredbama zakona, odnosno članu 322-14 Кrivičnog zakonika, širenje lažnih informacija s ciljem da se sugeriše kako je u toku ili da sledi opasno uništavanje, oštećenje ili ugrožavanje ljudskih života predstavlja teško krivično delo.
Predviđene sankcije:
Zatvorska kazna do 2 godine
Novčana kazna u iznosu do 30.000 evra
Pored osnovnih zakonskih mera, pravosuđe jasno naglašava da su iste kazne predviđene i za slučajeve kada lažna informacija uzrokuje bespotrebnu intervenciju policije, vatrogasaca ili hitne pomoći. Ukoliko se tokom istrage utvrde dodatne otežavajuće okolnosti, konačne kazne za počinioce mogu biti još rigoroznije.
Nesvakidašnja i dramatična scena odigrala se u dvorištu Jelisejske palate u Parizu tokom zvanične ceremonije dočeka slovačkog predsednika Petera Pelegrinija. Dva pripadnika elitne Republikanske garde izgubila su svest jedan za drugim, na samo nekoliko metara od francuskog predsednika Emanuela Makrona. Incident se dogodio u sredu, 11. novembra, u kasnim popodnevnim satima. Prema snimku agencije Reuters,
Tek što je istupio sa najavom svoje kandidature za predsednika Francuske, legendarni džudista i petostruki olimpijski šampion Tedi Riner našao se u centru ozbiljnih finansijskih i pravnih problema. Francuska poreska uprava pokrenula je postupak protiv njegove kompanije, potražujući sumu veću od 244.000 evra. Kako piše ugledni sportski dnevnik L’Équipe, poreske vlasti su još u julu
Nova anketa agencije Harris Interactive za M6/RTL, objavljena u ponedeljak 9. novembra, donosi nova uzbuđenja na političkoj sceni Francuske. Istraživanje pokazuje da Marin Le Pen (Marine Le Pen) i Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) čvrsto drže vodeće pozicije u prvoj fazi izborne trke, dok njihovi najbliži pratioci beleže pad. Ipak, ključna napomena uoči analize ovih rezultata
Francuska politička scena uzdrmana je iz temelja najnovijom odlukom legendarnog džudiste i petostrukog olimpijskog šampiona Tedi Rinera (Teddy Riner) da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. godine. Dok se politički establisment privikava na ovu vest, analitičari ističu da bi ova kandidatura mogla predstavljati strateški manevar za preuređenje političkog pejzaža – posebno u svetlu činjenice da
Fudbalski teren se pretvorio u poprište nasilja. Utakmica omladinskog prvenstva Francuske za igrače do 17 godina između Grenobla i Olimpika iz Liona (završena pobedom Grenobla rezultatom 1:0) ostala je u senci žestoke opšte tuče u kojoj su korišćene i palije, odnosno oružje. Verbalni sukob prerastao u brutalno nasilje Nakon završetka susreta, jedan fudbaler kluba iz
Dok se udeo električnih vozila na putevima ubrzano povećava, prihodi države od akciza na klasična goriva beleže pad. Kao odgovor na ovaj fiskalni izazov, sve glasnije se govori o uvođenju oporezivanja po pređenom kilometru. Da li je ova mera na pomolu i šta kažu zvanični izveštaji? Pad prihoda od goriva otvara pitanje novih nameta Sa
Pariz – Prema ekskluzivnim saznanjima televizije BFMTV, francuska vlada je spremna da prihvati prevremenu revalorizaciju minimalne zarade (Smic) koja bi stupila na snagu 1. decembra, čime bi iznos premašio 1.500 evra neto mesečno (sa sadašnjih 1.477 evra). Ova odluka dolazi u trenutku pojačanih socijalnih tenzija i rasprava o budžetu, a prati je i najava ključnih
Pariz – U Senatu je danas počinje rasprava o predlogu zakona o finansiranju socijalnog osiguranja (PLFSS), nakon što je nacrt prethodno odbačen u Narodnoj skupštini. Dok vlada razmatra opcije poput člana 49.3 ili donošenja uredbe ukoliko izostane kompromis, senatori predlažu niz značajnih izmena koje se tiču penzija, doprinosa i poreskih nameta. Penzije i reforme: Podizanje
Pod pritiskom talasa nezadovoljstva i sve glasnijih zahteva sindikata u borbi protiv visokih troškova života, francuska vlada traži prostor za kompromis. Dok građani protestuju na ulicama, izvršna vlast nastoji da pronađe rešenje za povećanje kupovne moći radnika sa najnižim primanjima. Simboličan cilj: Prelazak granice od 1.500 evra Ministar rada Žan-Pjer Farando (Jean-Pierre Farandou) izjavio je
Na samo nekoliko meseci do kraja svog drugog petogodišnjeg mandata, predsednik Francuske Emanuel Makron sproveo je seriju strateških imenovanja u najvažnijim državnim institucijama. Bivši ministri, savetnici i najbliži saradnici šefa države preuzeli su rukovodeće pozicije sa mandatima koji će trajati godinama nakon njegovog odlaska iz Jelisejske palate, piše francuski Cnews. Kako se predsednički izbori 2027.
