A kada je Hoze Fransisko izašao sa stadiona, otkrio je scenu: „Vidite masu ovih ljudi koji su išli prema stadionu, koji su krali, koji su napadali, sa skalpelima da bi sekli torbe. Nisam mogao da verujem šta se dešava, bilo ih je na stotine i stotine. Ušao sam u metro i ljudi su bežali iz njega, zamislite šta se dešavalo dole. Bacili su biber sprej i to nas je jako pogodilo.“
Čisti instinkt preživljavanja naveo je navijače da sarađuju kako bi se odbranili: „Navijači su se udružili da formiraju živi štit i bolje se odbrane, podjednako navijači Real Madrida i Liverpula. Kasnije sam saznao da su mnoge devojke bile skinute i opljačkane.”
„Upravo sam izašao sa stadiona kada sam primetio da mi je neko preturao po džepu i uzeo moj mobilni telefon. Moja prva reakcija je bila da potrčim za njim i jurim ga dok nisam prošao pored njega na ulici: desetine mladih ljudi iz kvarta su me gledali natmureno. Vrištala sam upomoć i policija je brzo stigla, ušla u kuću u kojoj je mladić trebalo da bude i izvela ga sa lisicama na rukama. Bilo je dva ujutru i samo sam hteo da odem, ali su me naterali da odem u policijsku stanicu da podnesem prijavu. Bilo je na stotine navijača, uglavnom navijača Liverpula. Kad sam otišao, bilo je već tri sata i gledao sam kao lud da nađem auto da me odveze van kvarta. Zaustavio sam jednog momka i on mi je tražio 90 evra da mi pomogne. Platio bih hiljadu evra da se izvučem odatle“
Prošlo je nekoliko sati posle početka noći kada se grupa počela vraćati u Madrid sa mnogo tema za razgovor: „Ljudi ne mogu da zamisle kako je to bilo. Postojale su vojske lopova koje su nas tražile. Bilo je tuča, napada, krađa… Horor film”, seća se Alfredo Gomes.
nastavak na sledećoj strani