„Došlo je do momentalnog povratka u nacionalne granice i nacionalnog načina razmišljanja, za razliku od evropskog i jedinstvenog pristupa, što bi se očekivalo nakon decenija zajedničkog rada u ovoj oblasti”, kaže za „Njujork tajms” Mari de Somer, viši politički analitičar iz briselskog Centra za evropsku politiku.
Da je migrantska kriza na istočnim granicama dovela do promene stava o važećim pravilima šengena videlo se po tome što su gotovo sve članice EU podržale oštre mere Poljske, koja je i vodenim topovima i drugim nasilnim metodama vraćala migrante preko granice u Belorusiju. Očito da Viktor Orban više nije usamljen, jer sada sve veći broj evropskih lidera EU doživljava kao „tvrđavu” koju napadaju sa svih strana. Zato ovi predlozi Evropske komisije ne predstavljaju samo pobedu za Poljsku i Litvaniju, već i Grčku i Kipar koji stalno upozoravaju da Turska migrante koristi kao oružje. Od novih mera koristi će imati i Španija, koja optužuje Maroko za slično ponašanje.
„Napredujemo s restriktivnijim pravilima, što uopšte nije originalna ideja šengena”, ističe Tanja Fajon, levičarska slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu koja upozorava da nova pravila rizikuju da naruše osnovna prava migranata, podrazumevajući i pravo na azil.
Čak 3,5 miliona ljudi dnevno pređe unutrašnje granice, a 1,7 miliona ljudi živi u jednoj zemlji šengena, a radi u drugoj, ističe predsednica slovenačkih Socijalnih demokrata.
nastavak na sledećoj strani
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
