Američki Senat je usvojio nacrt zakona, nakon što je Predstavnički dom poslao predlog zakona koji obavezuje matičnu kompaniju Tiktoka, Bytedance, da proda svoju američku podružnicu pod kaznom zabrane. Sudbina zakona sada zavisi od američkog predsednika Joe Biden. Nekoliko zemalja širom sveta je već preduzelo slične mere, piše BFM TV.
I to sa dobrim razlogom. Tiktok je već nekoliko godina u centru pažnje Vašingtona. Vlada optužuje Peking za špijunažu i propagandu preko ove veoma popularne video platforme preko Atlantika, sa 170 miliona korisnika.
Kao rezultat toga, nekoliko država i savezna vlada zabranili su upotrebu aplikacije na zvaničnim državnim uređajima, navodeći rizike po nacionalnu bezbednost. U maju 2023. Montana je postala prva američka država koja je potpuno zabranila aplikaciju. Bez uspeha. Zabranu je suspendovao po skraćenom postupku američki savezni sud, presudivši da je suprotna Ustavu, a posebno slobodi izražavanja, mesec dana pre nego što je stupila na snagu.
Indija, prva zemlja koja je zabranila TikTok
Ako budućnost aplikacije za gledanje kratkih videa u Sjedinjenim Državama nikada nije bila tako neizvesna, nekoliko zemalja širom sveta je već preduzelo akciju zabrane ove društvene mreže. Mnoge nacije su zabrinute zbog obrade ličnih podataka svojih državljana od strane kineske aplikacije.
Ovo je posebno slučaj za Indiju. Nakon smrtonosnog sukoba kineske i indijske vojske na Himalajima u junu 2020., Indija je zabranila oko 200 kineskih aplikacija, uključujući Tiktok. Prema indijskoj vladi, to je ugrozilo nacionalni suverenitet, bezbednost i integritet. Ovom blokadom, Tiktok je izgubio svoje najveće međunarodno tržište, procenjeno u to vreme na više od 120 miliona aktivnih korisnika mesečno.
Avganistan je krenuo istim putem u aprilu 2022. povratkom na vlast Talibana, nakon čega je nekoliko meseci kasnije usledio Jordan, zvanično iz bezbednosnih razloga. Pakistan je, sa svoje strane, privremeno zabranio aplikaciju najmanje četiri puta od oktobra 2020.
nastavak na sledećoj stranici