Evropa u plamenu i pod vrelim talasima: leto 2026 donelo rekordne temperature, neuobičajene požare i istorijski nizak vodostaj Dunava

Evropa ovog leta izgleda kao kontinent koji je istovremeno pod staklenim zvonom i na ivici šibice – danima se beleže rekordne temperature, suša se produbljuje iz meseca u mesec, a šumski požari izbijaju na mestima gde su do juče bili gotovo nezamislivi, dok se velike reke, uključujući Dunav, povlače i otkrivaju sprudove, olupine i pukotine u evropskom energetskom sistemu.

Tokom juna, jula i prve polovine avgusta 2026. godine, Evropa je prošla kroz niz toplotnih talasa koji su, prema podacima evropskih službi za klimatsko praćenje, doveli do toga da se više od polovine teritorije Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva nađe pod nekim nivoom suše – od upozorenja do potpunog alarma, pri čemu su Francuska, Nemačka, Mađarska, Rumunija i Velika Britanija označene kao žarišta sa najizraženijim stresom vegetacije i padom vlažnosti zemljišta. Ovakva kombinacija dugotrajne suše i ponavljanih toplotnih talasa pretvorila je ogromne površine šuma, poljoprivrednog zemljišta i zaštićenih prirodnih područja u lako zapaljivu masu, pa su požari postali ne samo češći, već i intenzivniji, sa većom spaljenom površinom nego u istom periodu prošle godine, koja je već bila rekordna po ukupnoj izgoreloj površini u EU.

Belgija, zemlja koja u javnoj percepciji retko ulazi u priče o šumskim požarima, ovog leta se našla u sasvim drugačijem narativu – ovog avgusta zabeleženi su požari koji su zahvatili čak 2000 hektara površina, pri čemu su lokalne vlasti morale da zatvaraju pojedine puteve, uvode zabrane boravka u šumama i upozoravaju građane da izbegavaju aktivnosti koje mogu izazvati varnicu ili plamen. Iako ti požari nisu bili razmera mediteranskih katastrofa, sama činjenica da Belgija ulazi u mapu zemalja sa šumskim požarima pokazuje koliko se klima promenila – severozapad Evrope više nije „sigurna zona“ kada je reč o vatrenoj stihiji, već deo kontinenta koji se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka.

Na Balkanu, leto 2026. donelo je dramatične prizore u Srbiji, gde su tokom avgusta vatrogasne ekipe danima gasile požar u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, jednom od najznačajnijih zaštićenih područja u zemlji, poznatom po jedinstvenom peskovitom i šumskom ekosistemu. Prema izveštajima međunarodnih medija, plamen je zahvatio najmanje oko 700 hektara rezervata, a na terenu su angažovani i helikopteri, dok su meštani iz naselja Čardak i Šumarak bili upozoreni da napuste svoje domove iz predostrožnosti, jer je jak vetar otežavao kontrolu nad požarom i ubrzavao njegovo širenje. Ovaj požar nije bio „julski“, već upravo avgustovski, vezan za period kada su temperature u Srbiji dostizale blizu 40°C, a suša je već mesecima iscrpljivala vegetaciju, što je Deliblatsku peščaru pretvorilo u idealno gorivo za vatru – i simbol novog klimatskog rizika za region.

Istovremeno, Srbija se suočila i sa drugim požarima, uključujući one u centralnim delovima zemlje, oko Kraljeva i u dolini Ibra, gde su mlade borove šume, sađene još osamdesetih godina, u samo nekoliko dana pretvorene u spaljene površine, što je dodatno pojačalo osećaj da leto 2026. nije „još jedno vruće leto“, već prelomni trenutak u kojem se klima i pejzaž menjaju pred očima stanovnika.

Hrvatska i Crna Gora su se, kao deo jadranskog pojasa, našle pod pritiskom požara koji su zahvatali primorske i brdske predele, pri čemu su u Crnoj Gori zabeleženi požari u okolini Cetinja i na drugim lokacijama, dok su u Hrvatskoj vatra i dim povremeno pretili turističkim zonama, iako su glavni udari požara bili u unutrašnjosti i na šumskim područjima. Za Jadran je posebno opasna kombinacija jakog vetra, visokih temperatura i suve vegetacije, pa su vatrogasne službe u obe zemlje radile na ivici kapaciteta, uz povremene evakuacije stanovništva i zatvaranje puteva, što je još jednom pokazalo koliko su letnji požari postali sastavni deo turističke sezone, a ne izuzetak.

Francuska je tokom ovog leta bila jedna od najteže pogođenih zemalja kada je reč o požarima i toplotnim talasima – u regionu Žironde i drugim delovima jugozapadne Francuske požari su u kratkom periodu zahvatili stotine kvadratnih kilometara šuma, dovodeći do masovnih evakuacija i angažovanja hiljada vatrogasaca, uz podršku aviona i helikoptera za gašenje iz vazduha. Iako su neka od najvećih žarišta do sredine avgusta stavljena pod kontrolu, francuske vlasti su zadržale pojačano prisustvo na terenu, jer su uslovi – suvo tlo, visoke temperature i povremeni vetrovi – i dalje takvi da svaki manji plamen može da preraste u novi veliki požar, pa se leto 2026. u Francuskoj pamti kao sezona u kojoj su šumski požari postali nacionalna tema, a ne samo lokalni problem.

Španija i Grčka su, kao i prethodnih godina, bile na prvoj liniji fronta kada je reč o vatrenoj stihiji – u Španiji su požari u Andaluziji i drugim regionima doveli do evakuacije stotina ljudi, dok je Grčka, naročito u oblasti Zapadne Atike i oko Atine, danima vodila borbu sa požarima koji su zahvatali šumske i planinske predjele, uz angažovanje više od 500 vatrogasaca i vazduhoplova za gašenje. Za Grčku, koja je već godinama suočena sa letnjim požarima, ovogodišnja sezona je bila još jedan dokaz da su ekstremne vrućine, suša i vetar kombinacija koja iz godine u godinu povećava rizik, dok lokalne zajednice i ekonomija trpe dugoročne posledice kroz uništenu vegetaciju, oštećenu infrastrukturu i gubitak turističkih prihoda.

Centralna Evropa je, pored požara, doživela i ekstremne temperature – u Slovačkoj su početkom avgusta zabeležene vrednosti preko 42°C, dok je Austrija registrovala istorijski maksimum od 41,2°C u selu Bad Deutsch-Altenburg, što je za region koji je navikao na umerene letnje temperature potpuno nova realnost. Italija je, istovremeno, stavila svih 27 svojih velikih gradova pod najviši stepen upozorenja na vrućinu, uz preporuke da se izbegava boravak na suncu između 11 i 18 časova, dok su zabeleženi i smrtni slučajevi povezani sa toplotnim stresom, uključujući mlade radnike u poljoprivredi.

Međutim, možda najdramatičniji simbol ovog leta nije plamen, već voda – tačnije, njen nedostatak. Dunav, druga najduža evropska reka, pao je na istorijski niske nivoe na više delova svog toka, od Nemačke i Austrije, preko Mađarske, Rumunije i Srbije, do Bugarske, što je izazvalo lančane posledice u energetici, transportu i svakodnevnom životu.

U Mađarskoj je vodostaj Dunava bio toliko nizak da je jedina nuklearna elektrana u zemlji, koja se oslanja na reku za hlađenje, morala da smanji proizvodnju na svega 10–20% kapaciteta, uz upozorenja da bi potpuna obustava rada bila moguća ukoliko nivo vode nastavi da opada. Slične probleme imale su i Rumunija i Bugarska, gde su niske vode otežale rad nuklearnih i hidroenergetskih postrojenja, a jedan kruzer sa gotovo 200 turista u Bugarskoj ostao je nasukan kod Vidina zbog plitkog korita, što je dodatno skrenulo pažnju javnosti na to koliko je Dunav ove godine „tanak“ i nepredvidiv.

U Srbiji je suša na Dunavu otkrila sprudove i olupine koje se inače vide samo u ekstremnim godinama – kod Prahova su se ponovo pojavili ostaci nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata, koje je nizak vodostaj izneo na površinu, stvarajući gotovo nadrealne prizore kombinacije istorije i klimatske krize. Nizak vodostaj je uticao i na hidroelektrane, pa je Srbija bila prinuđena da smanji proizvodnju struje iz vode, dok su transportni tokovi na Dunavu i drugim velikim rekama u regionu bili ograničeni, što je dovelo do povećanja troškova prevoza i poskupljenja robe.

Za Nemačku, Austriju i druge zemlje duž Dunava, suša je značila da se deo tereta mora prebaciti sa rečnog na drumski transport, jer brodovi više nisu mogli da plove sa punim kapacitetom, što je dodatno opteretilo saobraćaj i povećalo emisije gasova, paradoksalno pojačavajući problem koji je u osnovi izazvan klimatskim promenama.

Kada se sve sabere, leto 2026. u Evropi ostavlja sliku kontinenta koji se suočava sa novom klimatskom realnošću: ekstremne vrućine više nisu izuzetak, već ponavljani obrazac; požari se ne dešavaju samo na Mediteranu, već i u Belgiji, Srbiji, Crnoj Gori, pa čak i u delovima centralne Evrope; velike reke poput Dunava, Loare, Poa i Rajne padaju na nivoe koji ugrožavaju energetiku, transport i snabdevanje vodom; a društva i ekonomije moraju da se prilagođavaju brže nego što su ikada planirale.

Stručnjaci upozoravaju da je ovo leto samo najava onoga što bi moglo postati „novo normalno“ – kombinacija toplotnih talasa, suše, požara i niskih vodostaja, pojačana klimatskim fenomenom El Ninjo i dugoročnim trendom globalnog zagrevanja, koja će zahtevati ozbiljne promene u upravljanju šumama, vodnim resursima, energetikom i urbanim planiranjem, ali i u svakodnevnim navikama stanovnika Evrope.