Pored toliko dobrih dela koje je grupa „Svi Srbi u Parizu“ (pod grupom podrazumevam registrovano udruženje, grupu i stranicu na Facebook-u), ova mi je najdraža. Naime na kraju 2013.godine na Vlade Stefanovića i Saše Pešića uspeli smo da preselimo srpski pravoslavni ženski manastir sa istoka Francuske iz mesta Godoncourt na zapad Francuske u mestu Bois Salair.
Te jeseni 2013.godine, monahinje pravoslavnog srpskog ženskog manastira u Francuskoj kontaktirale su Vladu Stefanovića i zamolile ga za pomoć. Da napomenem da od svih monahinja ni jedna nije bila srpskog porekla. Naime, kako su rekle Vladi, manastir u mestu Godoncourt je u veoma lošem stanju (vlasništvo srpske pravoslavne crkve u Francuskoj) i život u njemu je postao nemoguć. Najviše zbog vlage jer svaki put kada jača kiša padne manastir je pun vode.
klikni za veću sliku
One su se u tom periodu obratile srpskoj pravoslavnoj crkvi u Francuskoj za pomoć ali bez uspeha. Samo da napomenemo da su u to vreme monahinje pravile sveće za našu crkvu na Simplonu. U međuvremenu monahinjama stiže jedna dobra vest po njih. Devedesetogodišnji bračni par Francuza želi da im pokloni svoj dvorac i svu zemlju koju poseduju na zapadu Francuske. Bračni par Francuza je promenio veru i primio pravoslavlje u grčkoj pravoslavnoj crkvi. Svo imanje su hteli da daju upravo grčkoj pravoslavnoj crkvi.
Za preseljenje im je neka profesionalna firma tražila 20000€ (700km otprilike ima između dva mesta) . One taj novac nisu imale i obratili su se Vladi Stefanoviću. Vlada je pozvao Sašu i pitao šta da se radi znajući da se odluka da pomognemo možda neće svideti srpskoj pravoslavnoj crkvi u Francuskoj kojoj pripadamo. Malo su razmišljali i odlučili da pomognu očuvanju pravoslavlja u Francuskoj iako monahinje praktično odlaze iz Srpske pravoslavne crkve.
klikni za veću sliku
Za samo nedelju dana sakupljeno je blizu 3000€, što je poslužilo da se plati kamion koji bi prevezao dvanaest godina života u manastiru Godoncourt. Preko grupe su se javili dobrovoljci koji su pomagali na utovaru i na istovaru svega što su prethodno monahinje spremile.
I uspeli smo zahvaljujući entuzijazmu Saše i Vlade i svih dobrih ljudi koji su na neki način učestvovali u ovoj akciji. Pitanje je šta bi bilo sa monahinjama da se nismo organizovali i da ovakva akcija nije sprovedena. Zato je i ovo jedna od najdražih akcija od osnivanja grupe „Svi Srbi u Parizu“. Sada ćemo vam reći šta se u međuvremenu desilo sa monahinjama i novim manastirom.
U početku su one počele polako da sređuju novo mesto stanovanja, napravile su malu crkvu gde izvode službe i mole se i nastavile su sa pravljenjem sveća za crkvu na Simplonu a kasnije i za crkvu Sveta Petka u mestu Bondy. Po našim saznanjima to se nikada nije prekidalo. Ogromno imanje je počelo da se obrađuje jer monahinje moraju od nečega da žive, a veoma brzo su počele da prodaju suvenire i jestive proizvode koje same naprave.
klikni za veću sliku
Posle ne tako dugog vremena, prevaziđene su nesuglasice sa srpskom pravoslavnom crkvom u Parizu i sveštena lica pravoslavne crkve iz Pariza su bili gosti novog manastira. Pre nekog vremena bračni par koji je monahinjama ustupio svoje prelepo i ogromno imanje, preminuo je u veoma kratkom intervalu. Mi povremeno posećujemo manastir i preporučujemo svima vama da to učinite ako to niste učinili do sada. Normalno manastir pripada srpskoj pravoslavnoj crkvi. Često monahinje donose svoje proizvode u dve naše crkve u Parizu gde ih prodaju vernicima.
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
