Poslednje dve decenije francuska fudbalska reprezentacija beleži najveće uspehe na evropskoj i svetskoj sceni. Četiri puta je bila finalist svetskih prvenstava a dva puta je odnela titulu. Tu se treba dodati i jedna evropska titula. Ono o čemu komentariše svet svaki put kada je ova reprezentacija u centru pažnje, to su fudbaleri koji nose grb zemlje galskog petla.
Od pre dve decenije u francuskoj reprezentaciji počinje dominacija fudbalera crne boje puti. Za to postoje dva razloga. Jedan je taj što veliki broj dece poreklom sa afričkog kontinenta (prve, druge, treće generacije…) praktikuje fudbal u Francuskoj. Francuska ima jednu od najboljih fudbalskih škola i kao takva je postala nepresušan izvor talenata. Drugi razlog je nedovoljna angažovanost fudbalskih federacija zemalja Afrike da takvu decu privole da igraju za zemlju porekla.
Tako se posle izmena koje je francuski selektor Didije Dešan napravio u toku utakmice, u finalnoj utakmici protiv Argentine u jednom trenutku našao samo jedan fudbaler bele puti, i to golman Hugo Loris. Ugledna stranica na Facebook-u koja broji više od tri miliona pratilaca Foot Africa i kojoj pripada sajt foot-africa.com, napravila je mali presek reprezentativaca koje je imao na raspolaganju francuski selektor.
Od 25 fudbalera koji su bili članovi francuske reprezentacije u Kataru, samo su dvojica čisti Francuzi poreklom. Dvojica su „polu“ Francuzi, a ostali vuku čvrste korene drugih država od kojih je čak 15 afričkih.
nastavak na sledećoj strani