Jedna od najlepših bajki, „Ivica i Marica“, koja se prenosi sa kolena na koleno, oživela je zahvaljujući remek delu Ivana Jakovljevića. Sve ono što ste zamišljali dok su vam stariji pričali ovu bajku, sada možete da vidite svojim očima. Kućica, likovi, sve je tu. Ovo je priča o Ivanu Jakovljeviću (alijas Ivo Car), rođenog 1984 godine u malom selu Mutanj, na obroncima planine Rudnik gde i danas živi sa porodicom. On je za naš portal dao ekskluzivni intervju.
„Oženjen sam, supruga Nataša i ja imamo dvoje dece, kći Hristinu (9) i sina Stefana (7). Živimo na prodičnom imanju sa mojim roditeljima. Radim u lokalnom rudniku olova i cinka „Rudnik doo“ već 16 godina kao službenik obezbeđenja. Tu sam počeo da radim na nagovor oca koji je u rudniku proveo čitav radni vek radeći kao rudar. Još od detinjstva, pa sve fo današnjih dana, u slobodno vreme se bavim umetnošću – slikarstvom i vajarstvom, i filmom amaterski.“, rekao je nešto malo o sebi Ivan za naš portal Svi Srbi u Parizu.
Kako ste došli na ideju da baš bude priča Ivica i Marica?
„Ivica i Marica su moja omiljena bajka iz detinjstva. Posebno mi je bila zanimljiva kućica od slatkiša i uvek sam se iznova oduševio svaki put kada bih našao, u knjigama ili časopisima, ilustraciju te bajke, svaki ilustrator je uradi na drugačiji način i u tome bude ta lepa posebnost.“
Da li ste kao mali voleli tu priču?
„Da, i ostale koje su mi roditelji čitali, ali nju posebno.“
Kada se stvorila ideja za ovakvo remek delo?
Ideja je nastala pre više od 10 godina. Dugo sam razmišljao na kojoj lokaciji bi atrakcija mogla biti izgradjena, obilazio sam ceo svoj kraj, šume koje nas okružuju, i na kraju sam pronašao odlično mesto gde sam projekat i realizovao.
Koliko vam je vremena trebalo da sve uradite?
Radove sam započeo početkom marta, odmah čim je vreme dozvolilo. Kupio sam većinu materijala koji je bio potreban i krenuo sa radom. Otac Zoran mi je pomogao u zavarivanju konstrukcije koja nosi krov i zidove kućice. Komšija Dragan mi je pomagao oko postavljanja krova koji je napravljen od OSB tabli i pokriven tegolom, deca i supruga su bili tu da pomognu oko oslikavanja kućice, tako da bez dragocene pomoći sigurno sam ne bih uspeo sve da uradim.
Da li ste nailazili na poteškoće?
Bilo je dosta problema, na početku je trebalo kupiti materijal a cene su se iz dana u dan menjale, sve je koštalo mnogo skuplje nego što sam očekivao. Kasnije sam morao da naučim da radim sa aparatom za zavarivanje kako bih konstrukciju samih skulptura mogao da izvarim. Kao početnik, zadobio sam dosta opekotina pri tom poslu, ali je vredelo. Projekat je trebalo da bude gotov sredinom leta ali su završetak odložili seoski radovi na kojima sam morao pomoći svojim roditeljima. Prvo smo skupljali seno, zatim kombajnirali žito, onda nedavno skupljali šljive, poslovi su se nadovezivali jedan na drugi…
Da li očekujete da će turisti posećivati sve to što ste predano uradili?
Iskreno se nadam da će ljudima novi sadržaj biti zanimljiv i da će, do prvih snegova, dolaziti, posebno ljudi sa decom.
Jel imate da pošaljete kakvu poruku našim ljudima u dijaspori?
Želeo bih da pozdravim sve naše ljude koji žive u dijaspori, izražujući želju da nam se vrate u Srbiju kada odu u penziju, da bar tada, kada prodje radni vek život nastave u rodnoj grudi.
„MD PRO FINANCES” je inovativna kompanija specijalizovana u oblasti kreditiranja. Njihova misija je da vas podrži i posavetuje za finansijsko
