2013. sve je napustio da bi otišao u Italiju. Imao je samo 300 evra i šator. Tamo je pravio mehuriće od sapunice i održavao uličnu predstavu, a zatim počinje da pravi male skulpture od limenki, koje prodaje. To mu omogućava da jede.
„Nisam mogao da budem u stanu“
Uprkos teškim uslovima i ekstremnim temperaturama koje ponekad može da doživi, Aleksandar nikada ne žali zbog odluke koju je doneo pre deset godina jer ne bi video sebe da živi drugačije. To opravdava činjenicom da je naučio da se ovako organizuje i uvek je imao utisak da od toga dobija.
https://ssup.fr/prevoz-pokojnika-i-pogrebne-usluge-milenkovic-co/
Nisam mogao da budem u stanu. Neko ko zarađuje minimalac, nakon što plati račune za vodu i struju, kiriju, zdravstveno osiguranje, auto, benzin, šta mu preostaje? Ništa? Čak i ako je na mojoj strani kao na berzi i postoje dani sa i dani bez, ja sam od svega toga oslobođen. U mojoj porodici me smatraju ludim, ali ja sam svega svestan.
nastavak na sledećoj strani