FRANCUSKA: Dva naša FUTSAL igrača dobili velike odštete na sudu

Kada su dvojica mladih futsal igrača iz Srbije, L.M. i N.M., odlučili da nastave svoju karijeru u Francuskoj, verovali su da će to biti prilika da se profesionalno usmere, uspinju na sportskim stepenicama i ostvare svoje snove. Međutim, umesto sportske prilike, naišli su na prevaru, neplaćene plate, administrativnu nebrigu i potpuni nedostatak podrške od kluba u kojem su igrali.

JURISLAB : Imigraciono pravo, prava stranaca i privredno pravo

Ova priča o njihovom trnovitom putu do pravde ne bi bila kompletna bez Jovane Mitić, pravnice koja nije samo prepoznala ozbiljnost situacije, već je odlučila da se uključi i pomogne im da se izbore sa svim preprekama, uprkos ogromnim izazovima. Njen rad nije bio samo pravni poduhvat, već je postao simbol solidarnosti, hrabrosti i posvećenosti pravdi u Francuskoj.

U ovom ekskluzivnom intervjuu, Jovana otkriva kako je hrabro preuzela odgovornost, suočavajući se sa pretnjama, političkom nesigurnošću i gotovo nemogućim administrativnim preprekama, da bi pomogla ovim mladim sportistima. Njena priča nije samo pravna bitka, već i lekcija o tome kako se ne smemo povući pred sistemom, koliko god on bio nepravedan, i kako pravda može da trijumfuje, čak i u najtežim okolnostima.

Jovana, kako ste saznali za ovaj slučaj i šta Vas je motivisalo da se uključite?

Sve je počelo sasvim slučajno, putem društvenih mreža. U aprilu 2023. godine kontaktirala me je žena koja je tražila pomoć za dvojicu mladih futsal igrača iz Srbije, od kojih je jedan u tom periodu igrao i za reprezentaciju. Njihova situacija bila je alarmantna – ostavljeni su bez plata, bez mogućnosti da regulišu svoj boravak u Francuskoj, i bez osnovnih životnih uslova. Ono što ih je još više obeshrabrilo bila je činjenica da je klub, umesto da im pruži podršku i pomoć, ignoriše, ostavljajući ih da se bore sami za osnovna prava.

Njihov problem nije bio samo administrativne prirode – on je uključivao ozbiljne prekršaje i nepoštovanje radnih prava, kao i neisplaćene plate koje su se gomilale. U tom trenutku, osetila sam duboku odgovornost. Kako visestruko diplomirani pravnik i budući advokat i neko ko je duboko posvećen ljudskim pravima, nisam mogla da dozvolim da ovi mladi sportisti, koji su se borili za svoje mesto u sportskom svetu, ostanu bez svojih osnovnih prava. Bila je to prilika da se borim za njih i, na neki način, za sve one koji su zaboravljeni i zlostavljani, u sistemu koji se često okreće protiv najslabijih.

Šta ste prvo preduzeli kako biste im pomogli?

Moj prvi korak bio je pokušaj da im obezbedim osnovnu administrativnu pomoć kroz Savez Srba Francuske, gde sam tada volontirala kao pravni savetnik. Međutim, na moje ogromno razočarenje, Savez nije želeo da pruži ni osnovnu pomoć – poput obezbeđivanja adrese koja je bila ključna za pokretanje pravnog postupka. Osećala sam se poraženo, ali nisam im dozvolila da me obeshrabre.

U tom trenutku, shvatila sam da moram preuzeti odgovornost na sebe, uprkos svim preprekama. Odlučila sam da ih prijavim na svoju ličnu adresu, što je bilo ključno za nastavak procesa. Iako je tadašnji podpredsednik Saveza tvrdio da bi pomoć u ovakvim slučajevima mogla biti zakonski problematična, nisam se povukla. Jasno sam znala da je ovo pitanje ljudskih prava, a ne samo administrativne greške i njegovih ličnih frustracija prema meni, i da neću stati dok ne obezbedim pravdu. Pravda je bila važnija od svih prepreka. Zbog ovog slucaja, javno sam se ogradila od Saveza i nastavila da im pomazem na svoju odgovornost.

Koji su bili najveći izazovi u prikupljanju dokaza?

Ovo je bio jedan od najtežih delova celokupnog procesa. Ovi mladići su imali formalne ugovore, ali nisu imali nikakve druge dokumente koji bi potvrdili njihov rad u klubu. Morali smo da budemo izuzetno kreativni u prikupljanju dokaza – koristili smo video-snimke utakmica, fotografije, objave na društvenim mrežama, čak i medijske izveštaje i izjave od drugih sportista i trenera. Zbog straha od posledica, niko nije želeo da svedoči, a klub je stalno negirao svoje odgovornosti.

Da stvar bude još teža, menadžer i vlasnik kluba počeli su da prete mom sinu putem poruka i e-mailova, nastojeći da nas zastraše i ometaju proces. Ipak, ovo nas nije obeshrabrilo. Moji klijenti i ja smo se trudili da budemo što precizniji, da ništa ne prepustimo slučaju. Iako su pretnje bile ozbiljne, i u trenucima kada smo se osećali nemoćno, znali smo da moramo da izdržimo i da ćemo uspeti.

Kako ste uspeli da obezbedite pravnu podršku?

Iako je slučaj bio veoma složen i komplikovan, moj sin i ja smo se angažovali u pripremi celokupnog predmeta, samostalno smo napisali i podneli tužbu. Uspeli smo, nakon što je sud usvojio tužbu pre drugog ročišta, da nađemo advokata koji je bio voljan da svojom titulom isprati ovaj slučaj do kraja. Iako nisam imala pravo da ih zastupam verbalno pred sudom, jer još uvek nisam polozila zakletvu, bila sam tu da obezbedim pravnu podršku i sve neophodne informacije.

Ubrzo, advokat sa severa, koga mi je preporučila koleginica sa fakulteta, Véronique Beauveart, pristao je da nam pomogne. Mi jesmo svojim znanjem usmerili sudski postupak ali je on bio na kraju naš ključni partner u ovom izazovu. To je bio trenutak kada smo konačno imali podršku koja nam je bila potrebna, iako su pretnje od strane suprotne strane postajale sve učestalije i ozbiljnije. Nisam pokretala krivične prijave protiv njih jer nisam želela da gubim energiju na to; bitno mi je bilo da pobedimo ovde, i uspeli smo u tome.

Kakav je bio ishod procesa?

Nakon meseci borbe, suđenja i dubokih emocionalnih izazova, sud je doneo presudu 6. novembra 2024. godine u korist naših klijenata. L.M. je dobio iznos od 17.907,81 €, dok je N.M. dobio 16.300 €. Sud je jasno presudio da je klub prekršio njihova prava, ne samo u vezi sa neisplaćenim platama, već i u vezi sa nepoštovanjem osnovnih radnih prava, uključujući pravo na odmor i adekvatne uslove za rad. Ova presuda nije bila samo pobeda za njih dvojicu, već i za sve one koji nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava.

Sačekali smo da istekne žalbeni rok, pretpostavljala sam da se neće žaliti, što se i potvrdilo pisanim zahtevom koji sam dobila juče od suprotne strane sa traženjem parametara za uplatu po presudi.

Iako su mnogi tvrdili da ovo nije moguće, mi smo dokazali da je u Francuskoj pravda ostvariva neovisno o vašu administrativnu situaciju, ako govorite istinu, i to bez obzira na moć i uticaj onih koji misle da mogu da ignorišu zakon.

Kako ste se osećali nakon što ste čuli presudu?

Kada smo čuli presudu, osećala sam ogromno olakšanje. Bilo je to priznanje za sav trud i hrabrost, kao i potvrda da pravda može da trijumfuje, bez obzira na sve pretnje i izazove. Osećala sam se ponosno, jer sam znala da smo postigli nešto veliko, ne samo za L.M. i N.M., već i za sve koji su se našli u sličnoj situaciji. Naša borba nije bila samo za njih, već i za sve one koji su suočeni sa nepravdom i kojima je pravda nedostupna.

Šta ovaj slučaj znači za srpsku zajednicu u Francuskoj?

Ovaj slučaj ima veliki značaj za srpsku zajednicu u Francuskoj. Pokazao je da ni u najtežim okolnostima ne smemo biti tihi. Srbi, kao i svi drugi, imaju pravo na zaštitu svojih prava i dostojanstva. Ovaj slučaj je dokaz da se u Francuskoj, uprkos svim preprekama, može izboriti za pravdu, i to nije samo borba za sportiste, već i za sve one koji se suočavaju sa nepravdom. Pravna podrška i solidarnost, kao i hrabrost u suočavanju sa sistemima pod jednim sistemom, mogu promeniti tok života pojedinca i društva u celini.

Priča Jovane Mitić nije samo pravna bitka, već duboko emotivna i snažna lekcija o hrabrosti, solidarnosti i nepokolebljivoj veri u pravdu, koja prevazilazi granice dijaspore i postavlja temelje za širu društvenu promenu. Njena posvećenost borbi za prava i dostojanstvo pojedinaca postavlja je kao inspiraciju za sve koji se suočavaju sa nepravdom, bez obzira na to koliko su izazovi veliki. Kroz njen rad ne samo da se traži pravda za ugrožene i marginalizovane, već se osvetljava i snaga zajedništva, koje postaje ključ za rešavanje sistema u kojem se nepravda često ignorisala.

Njena odlučnost i trud govore da je pravda vredna svake borbe – da nije dovoljno samo čekati na promene, već da ih moramo aktivno oblikovati. Kapa dole za sve što je uradila za ova dva naša fudbalera.