Na praktičnom nivou, HAS preporučuje da se dozvoli minimalni period od šest meseci da prođe između poslednje vakcine i primene dodatne doze. Zbog toga će vakcinacija stanovništva trećim dozom početi ove jeseni. Bez obzira na to da li je osoba u početku bila vakcinisana sa Pfizerom, Modernom, AstraZenecom ili Johnsonom, trebalo bi da primi treću dozu mRNA vakcine (Pfizer ili Moderna). Ove nove vakcine protiv Kovida-19 mogle bi se sprovesti „istovremeno sa sezonskom vakcinacijom protiv gripa kada osoba ima pravo na obe vakcinacije“, kako bi se pojednostavio proces.
Do tada je naučna agencija bila prilično oprezna, nedostajući joj naučnih podataka o padu imuniteta koji su vakcine davale mesecima. Polovinom jula, ona je procenila da bi studije prvo trebalo sprovesti jer su „od suštinskog značaja za definisanje, ako je neophodna primena vakcinacije, ciljne populacije, kao i optimalno vreme i vrstu lečenja…“.
Manje od mesec dana kasnije, 12. avgusta, Ministarstvo zdravlja je napredovalo, objavivši da će korisnici staračkih domova, stariji od 80 godina, ljudi sa vrlo rizičnom bolešću teškog oblika i oni sa oslabljenim imunitetom biti pozvani da dobiju još jednu dozu (obično treću) od sredine septembra. Iako je potrebno predvideti praktične i logističke aspekte, ova faza je podložna preporukama zdravstvenih vlasti.
Zanimljivo je napomenuti da HAS smatra da je „verovatno potrebno“ povećati populaciju na koju ciljaju ove dodatne vakcine (treća doza), ali bez mogućnosti preciziranja modaliteta i rasporeda u ovoj fazi. Konačno, sve ovo ne bi trebalo da nas poremeti da je „prioritet u narednih nekoliko nedelja učiniti sve što je moguće da se poveća obuhvat vakcinacijom, posebno u starosnoj grupi mlađoj od 80 godina za koju je potpuna pokrivenost vakcinacijom još uvek nedovoljna“. Samo 8 od 10 ovih starijih stanovnika je do sada primilo najmanje jednu dozu vakcine.
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
