Francuska menja pravila o ugovoru o radu: novi zakon donosi velike uštede i kraće trajanje naknada za nezaposlene

Francuska Narodna skupština usvojila je u drugom čitanju, u utorak 2. juna, zakon o raskidima ugovora o radu sporazumno između poslodavca i zaposlenog, poznat kao rupture conventionnelle. Ovaj tekst, koji je dobio podršku desnog i centrističkog bloka, ima za cilj da od 2029. godine donese do 800 miliona evra godišnjih ušteda u državnom budžetu, kroz smanjenje trajanja naknada za nezaposlene nakon sporazumnog raskida ugovora.

Šta se tačno menja?

Zakon, koji je u potpunosti usklađen sa dogovorom postignutim u februaru između tri poslodavačke organizacije (Medef, CPME, U2P) i tri sindikata (CFDT, CFTC, FO), predviđa skraćenje maksimalnog trajanja naknade za nezaposlene sa 18 na 15 meseci za osobe mlađe od 55 godina koje su napustile posao sporazumno.

Za starije od 55 godina, trajanje naknade biće 20,5 meseci, umesto dosadašnjih 22,5 meseci za uzrast 55–56 godina i 27 meseci za one starije od 57 godina. Ipak, seniori će moći da zatraže produženje naknade u posebnim slučajevima, što će se razmatrati pojedinačno.

Izmene u Zakonu o radu i političke reakcije

Ovaj dogovor zahtevao je izmenu francuskog Zakona o radu (Code du travail) kako bi se omogućila njegova primena. Zakon je usvojen sa 353 glasa za i 114 protiv, uz podršku desnog i centrističkog dela parlamenta, dok su se levo orijentisane stranke — La France insoumise, komunisti i ekolozi — usprotivile tekstu.

Poslanica Sophie Taillé‑Polian iz ekološkog bloka kritikovala je meru, tvrdeći da će „osobe starije od 57 godina izgubiti četvrtinu svojih naknada“, i upozorila da se mnoge ruptures conventionnelles u praksi koriste kao „prikriveni otkazi“, koji poslodavcima omogućavaju da se oslobode zaposlenih bez rizika od sudskog postupka pred radnim sudom (prud’hommes).

Ekonomski efekti i cilj reforme

Francuska vlada procenjuje da će primena ovog zakona doneti do 800 miliona evra ušteda godišnje od 2029. godine, čime se nastavlja politika racionalizacije troškova socijalne zaštite i podsticanja bržeg povratka na tržište rada. Reforma je deo šireg plana modernizacije tržišta rada, koji ima za cilj da poveća fleksibilnost zapošljavanja i smanji zloupotrebe sistema naknada za nezaposlene.