Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo na ivicu potpunog bezakonja.
Dok je u više velikih gradova (uključujući Pariz, Lion, Bordo, Marsej i Tuluz) na snazi noćni policijski čas u nastojanju da se stabilizuje situacija, politička i bezbednosna napetost u zemlji dostiže vrhunac.
Masovni vanredni odziv: Vojska „Sentinelle“, RAID, GIGN i oklopna vozila
Suočena sa optužbama za pasivnost i nedostatak mobilnosti tokom prethodnog vikenda, vlada premijera Sebastijana Lekornija najavila je da će odgovor države u subotu biti „masovan“ i izuzetno oštar.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez potvrdio je angažovanje vanrednih bezbednosnih kapaciteta:
Operacija „Sentinelle“ (Vojska): Pripadnici francuske vojske biće raspoređeni na statičkim tačkama obezbeđenja kako bi rasteretili policiju i žandarmeriju.
Elitne jedinice: U akciju se uključuju specijalne jedinice RAID, GIGN i BRI, uz podršku helikoptera, oklopnih vozila „Centaure“ i vodenih topova.
Promena taktike: Nunez i Lekorni naglasili su da će policijski koncept preći sa „statičnog“ na brze, mobilne jedinice koje će se direktno obračunavati sa razbijenim grupama huligana (black bloc).
Uprkos velikim pripremama, sekretarka policijskog sindikata UN1TE, Linda Kebbab, upozorava na masovan zamor policajaca koji rade smene i od 15-16 sati. Ona je istakla i da postoji velika zabrinutost u redovima jedinice RAID, ali da će policajci izvršiti svoje zadatke iz profesionalizma i dužnosti prema državi.
Rute pod lupom i potencijalne zabrane skupova
Koordinacija pokreta Žutih prsluka formalno je podnela prijavu za protestnu šetnju u Parizu sa početkom na Trgu Bastilja, dok su odvojene skupove najavili i sindikat CGT i Studentska unija.
Ipak, vlasti razmatraju potpunu zabranu neprijavljenih okupljanja, ali i onih skupova za koje procene da redarske službe organizatora ne mogu garantovati bezbednost. Predsednicima prefektura data su jasna uputstva da zabrane svaki skup koji bi mogao da ugrozi javni red.
Politička bura u Parizu: Od Matinjona do Kongresa RN-a
Političke tenzije dodatno otežavaju pronalaženje mirnog rešenja:
Sukob vlasti i radikalne levice: Dok premijer Lekorni poziva na razgovore, lider opozicione La France insoumise (LFI), Žan-Lik Melanšon, najavio je dolazak na sastanak u Matinjonu, ali uz otvorenu pretnju da će vlastima „pokvariti sastanak“.
Kritike Marine Le Pen: Liderka Nacionalnog okupljanja osudila je državu kao „vlast u rasulu koja je izgubila kontrolu“, ističući da se predstojeći kongres njene stranke u Orleanu mora održati uz stroge garancije bezbednosti zbog najavljenih kontra-protesta.
Pritisci za strože zakone: U Senatu je započeta rasprava o zakonu „casseurs-payeurs“ (rušitelji-platiše), kojim se uvodi kolektivna materijalna odgovornost za štetu nastalu tokom nereda. S druge strane, ministarstvo graditeljstva najavilo je meru ukidanja socijalnih davanja (RSA, APL, naknade za nezaposlenost) za lica uhvaćena u pljački i prodaji ukradene robe.
Šteta meri stotinama miliona evra: Građani prete samopoštovanjem zakona
Prethodni vikend ostavio je pustoš u trgovačkim četvrtima francuskih metropola. Ministar ekonomije Rolan Leskur procenio je materijalnu štetu na „desetine ili stotine miliona evra“.
Frustracija trgovaca dospekla je do tačke u kojoj mnogi najavljuju da će ove subote sami braniti svoje radnje. Reagujući na ove najave, iz policijskih sindikata poručuju da bi pojava samozvane pravde bila „potpuni krah i poraz države“, jer bi to značilo da policija više nije u stanju da zaštiti svoje građane.
Francuska subotu 24. oktobar dočekuje u atmosferi vanrednog stanja, gde će sposobnost policijskih i vojnih snaga da obuzdaju nasilje direktno odrediti dalju stabilnost zemlje.
