Početak debate o budžetu i zakonu o finansiranju socijalnog osiguranja za 2027. godinu doneo je najavu novih, znatno strožih mera koje se odnose na bolovanja u Francuskoj. Francuska vlada nastoji da smanjenjem javne potrošnje ostvari uštedu od jedne milijarde evra, ali najavljene reforme već izazivaju oštre reakcije udruženja pacijenata i sindikata.
Ove nedelje zvanično počinje parlamentarna rasprava o Predlogu zakona o finansiranju socijalnog osiguranja (PLFSS) za 2027. godinu. Glavni cilj izvršne vlasti jeste značajno poostravanje pravila za otvaranje i korišćenje bolovanja, kako bi se stalo na put rastućim troškovima u zdravstvenom sistemu.
Da bi se ostvarila planirana ušteda od milijardu evra, vlada je najavila da će pregovore i konsulacije sa socijalnim partnerima usmeriti na tri ključna pravca:
Poboljšanje prevencije i praćenja zaposlenih, kao i pojednostavljenje procedura za povratak na posao nakon bolovanja.
Revizija nivoa garancija i nadoknada u zavisnosti od procenjenog rizika.
Jačanje odgovornosti svih aktera u sistemu – od lekara koji propisuju bolovanja, preko poslodavaca, do samih osiguranika.
Trenutno, zdravstveno osiguranje u Francuskoj pokriva 50% plate zaposlenog počev od četvrtog dana bolovanja. Ukoliko zaposleni ima najmanje godinu dana radnog staža u kompaniji, poslodavac dopunjuje taj iznos do 90% zarade počev od osmog dana odsustva. Najavljene promene mogle bi izmeniti ove procente i produžiti period pre preuzimanja punih nadoknada.
Drugo lekarsko mišljenje za duga bolovanja
Jedna od najznačajnijih novina u prvoj verziji budžetskog predloga jeste uvođenje eksperimentalne mere: obavezno traženje drugog lekarskog mišljenja za određena dugotrajna bolovanja.
Ovom merom vlasti žele da pojačaju kontrolu nad lekarima koji propisuju višemesečna odsustva i smanje potencijalne zloupotrebe. Takođe, pojačaće se inspekcijski nadzor nad poslodavcima i osiguranicima kako bi se osiguralo da se propisi striktno poštuju.
Oštre reakcije udruženja: „Kazna za bolesne umesto rešavanja rasipanja“
Najavljene mere odmah su naišle na snažan otpor udruženja za zaštitu prava pacijenata. Organizacija France Assos Santé, koja predstavlja glas korisnika zdravstvenih usluga, izrazila je duboku zabrinutost u zvaničnom saopštenju.
„Ovo nagomilavanje mera direktno će pogoditi ljude koji se već suočavaju sa gubitkom prihoda zbog svoje bolesti. To je utoliko nepravednije kada se zna da su znatno veće uštede moguće u sferama nepotrebnih troškova“, poručuju iz udruženja.
France Assos Santé se u svojim kritikama poziva na izveštaj Državnog revizorskog suda (Cour des comptes) iz aprila 2026. godine, u kome se navodi da se u zdravstvenom sistemu godišnje izgubi čak 22 milijarde evra na nepotrebne preglede, neodgovarajuće terapije i neefikasne zdravstvene putanje, dok spretive medicinske greške koštaju sistem dodatnih 11 milijardi evra.
Udruženje je zatražilo da predstavnici pacijenata budu direktno uključeni u predstojeće konsultacije. Kako rasprava o budžetu tek počinje u parlamentu, očekuje se burna debata, a konačan tekst zakona još uvek je daleko od usvajanja.
