Dana se jako brzo uklopila na poslu i kolege su je odmah prihvatile jer je uvek bila pozitivna i nasmejana. Tako su je prihvatili i upoznali stari ljudi koji su boravili u staračkom domu. Njen osmeh, kada pokuca ujutru na vrata da im odnese doručak, davao im je nadu za život i svako se veoma brzo vezivao za taj osmeh i harizmu Srpkinje. A onda se sve promenilo već od samog početka svetske pandemije.
Sve se promenilo zbog Kovida od prvog dana. Bum, panika izmedju kolega, strah, udaljenost među nama, napetost jer su nas svaki dan plašili brojevima preminulih u drugim staračkim domovima. Tu su počeli naših strašni dani rada, gde se radilo i dvanaest sati neprestano, pod strahom i panikom zaposlenih. Ja sam od početka gledala drugačije na ovu situaciju, smireno bez panike, što je pojedinim kolegama smetalo.
Ubrzo pojedine kolege uzimaju bolovanje, savladalo ih strah od Kovida a mi koji smo ostali radili smo bez prestanka i nismo imali pravo da tražimo odmor jer ne bi imao ko da radi. Da napomenem i početnu paniku jer nismo imali maske, rukavice ,skafandere…Svaki dan su nam govorili kako je broj mrtvih sve veći. Sreća pa u tom početnom periodu u proleću 2020.godine, kod nas još niko nije bio zaražen. I op, taman smo se obradovali jer u našem staračkom domu nije imao niko sa Kovidom, videla sam nekog doktora u skafanderu koji ide od sobe do sobe i testira korisnike doma.
nastavak na sledećoj strani
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
