Sutradan je već nekoliko korisnika bilo pozitivno i tada se sve menja. Odmah izolacija, panika, međutim mi i dalje nemamo čime da se zaštitimo. Jednu masku smo nosili 12h, gušili smo se pod njima i dobijali smo neke plastične zaštite da stavimo. Čak su moje kolege morale da seku džakove da bi se obukli jer nismo imali dovoljno opremu. Situacija je bila zaista teška.
Korisnici doma su nas gledali uplašeno a njihov strah se povećavao kada su nas gledali tako obučene u džakove. Nisu svi razumeli situaciju jer su neki bili bolesni a neki nemaju dobro pamćenje i ne rezonuju dobro. Tada je već počela moja borba i bunila sam se postavljajući pitanja zašto mi nismo zaštićeniji ako je virus toliko strašan i ako tako ubija? Zašto nas ne testiraju jer mi izlazimo napolje uzimamo javni prevoz, pitala sam kako ima starih ljudi sve više zaraženih a izolovani su u sobi? Brinula sam se puno a na sva ta moja pitanja odgovoreno je da se čeka vlast da odobri testiranje osoblja.
Bila sam hronično umorna ali sam radila sve vreme, bez bolovanja, bez prava na odmor, da bi posle svega što sam dala i prošla sad odjednom morala da se vakcinišem da bi zadržala posao. Rečeno nam je da se vakcinišemo da ne zarazimo stare ljude jer odjednom mi prenosimo zarazu, a u početku nije bilo tako. Nismo, kao što sam već rekla, bili testirani na Kovid i da smo morali da čekamo duže vreme da bi odobrili testove za nas.
nastavak na sledećoj strani
Ako želite da vam slavlje ostane u prelepom sećanju, da dekoracija bude kao iz bajke a da budu oduševljeni kako
