FRANCUSKA U PLAMENU ŠKOLSKIH BLOKADA: Vlada poostrava zakon „ko ruši – taj plaća” i preti oduzimanjem socijalne pomoći

Srednje škole i univerzitetski kampusi širom Francuske suočavaju se sa masovnim blokadama, nasiljem i velikom materijalnom štetom. Reagujući na vanredno stanje u obrazovnom sistemu, francuska vlada donela je odluku da po hitnom postupku pošalje u Senat predlog zakona „ko ruši — taj plaća” (casseurs-payeurs). Ovaj tekst ide znatno dalje od zakonskih rešenja iz 2019. godine, za koja je ocenjeno da su imala minimalan efekat na naplatu štete od prestupnika.

Izmena zakonskog okvira: Udar na novčanike i socijalnu pomoć

Gostujući na medijima CNews i Europe 1, portparolka vlade Mod Brežon (Maud Bregeon) potvrdila je da će nacrt zakona zvanično stići pred senatore već 27. oktobra.

Glavni cilj vlade jeste prekid prakse po kojoj francuski obveznici iz svojih džepova finansiraju obnovu javne imovine koju je uništila nasilna manjina. Među najradikalnijim merama najavljuju se:

• Obavezna naplata kazni u potpunosti — uključujući direktnu zaplenu novca iz socijalnih davanja i stambenih dodataka (APL) za počinioce.

• Uvođenje kolektivne odgovornosti — zakonska mogućnost teretnog zaduživanja svih pojedinaca koji svesno ostanu u nasilnoj grupi nakon zvaničnog upozorenja policije.

Blokade pred školskim kapijama i zatvaranje stotina objekata

Situacija na terenu je napeta od ranog jutra. Ispred pariske Gimnazije „Tirgo” (Lycée Turgot) u 3. arondismanu, grupa srednjoškolaca blokirala je ulaz kontejnerima, ogradama i saobraćajnim znakovima, zahtevajući bolje uslove obrazovanja. Prolaz je, na zahtev direktora, ostavljen samo za studente specijalizovanih pripremnih razreda.

Nastava je delimično ili potpuno obustavljena u 400 do 500 srednjih škola u kojima policija i ministarstvo ne mogu da garantuju bezbednost. Na visokoškolskim ustanovama situacija je takođe kritična — oko 30 do 40 univerzitetskih kampusa je zatvoreno ili pod blokadom.

Političke optužbe i strah od opšteg revolta

Ministri uveravaju javnost da je prvi cilj izvršne vlasti „vraćanje reda” ispred obrazovnih ustanova. Mod Brežon naglašava da postoji jasna granica između legitimnih zahteva učenika i gradskog nasilja, podsećajući i na odgovornost roditelja za postupke maloletnika.

S druge strane, ministar visokog obrazovanja Filip Baptist (Philippe Baptiste) ocenio je scene sa ulica kao „grozne” i izrazio ozbiljan strah od izbijanja opštenacionalnog revolta. Članovi vlade direktno optužuju opozicionu partiju La France Insoumise (LFI) za političku instrumentalizaciju učeničkog nezadovoljstva i dolivanje ulja na vatru.

Dok premijer nastoji da ponudi izlaz iz krize otvaranjem pet pregovaračkih tema, rok za donošenje ključnih odluka postavljen je za kraj meseca.