Francuska uvodi radnu nedelju od četiri dana ?

„Četvorodnevna nedelja“ nije svuda uvedena na isti način u kompanijama koje su učestvovale u eksperimentu. Svako je bio slobodan da izabere model: jednostavno zatvaranje jednog dana u nedelji (najčešće petak); uspostaviti rotaciju između zaposlenih; raditi jedan dan manje različito po uslugama; da se broj radnih sati nedeljno u proseku tokom jedne godine smanji na 32, a da nedelje ne moraju biti četiri dana. Na kraju, iskustvo pokazuje da je nedeljno radno vreme konačno palo u proseku „samo” za četiri sata, a ne za ceo dan, jer su „ljudi i dalje radili neradnog dana”.

Rastući promet

Teško je izmeriti uticaj takve promene na kompaniju, pogotovo zato što će se vremenom, kada se eksperiment završi, videti kakav je stvarni efekat. Eksperiment se stoga primenio na posmatranje prometa: koji se povećava u proseku, za svaku kompaniju, za 1,4% tokom šest meseci eksperimenta; veći je čak za 34,5% u odnosu na isti period prethodnih godina. Rezultat koji treba uzeti sa rezervom, međutim, zbog nedostatka informacija o profilu i aktivnostima kompanija na koje se eksperiment odnosi. I pored „stabilnog“ intenziteta rada, 55% zaposlenih je primetilo poboljšanje radnog kapaciteta.

Zaposleni su zamoljeni da ocene na skali od 1 („nikad“) do 5 („stalno“) različita osećanja: stres na poslu se smanjio sa 3,07 na 2,74, sagorevanje (kriterijum koji kombinuje umor, iscrpljenost i frustraciju itd. .) od 2,8 do 2,34. Sa četvorodnevnom nedeljom, zaposleni ocenjuju svoje zadovoljstvo poslom sa 7,69 na 10, u poređenju sa 7,12 na početku eksperimenta. To je potvrđeno na nivou ljudskih resursa: broj zaposlenih koji su dali otkaz opao je tokom trajanja eksperimenta, kao i izostanak (sa 2 na 0,7 dana mesečno i po zaposlenom). „Posao nije samo radno vreme i to ne bi trebalo da izbriše ostale zahteve zaposlenih“, napominje, međutim, Anne-Laure Le Guern.

„DOBROSAV PREVOZ“: prevoz pošiljki i kompletne selidbe (Srbija-Francuska-Srbija)

Zaposleni koji su učestvovali u eksperimentu su takođe zamoljeni da sami procene nekoliko kriterijuma koji se tiču njihovog zdravlja van posla, od 1 („loše“) do 5 („odlično“). Oni primećuju poboljšanje mentalnog zdravlja (sa 2,95 na 3,32) i više „pozitivnih“ emocija (sa 3,13 na 3,58). Iskustvo anksioznosti i umora tokom cele nedelje takođe se smanjuje kada zaposleni rade četiri dana u nedelji umesto pet. 40% zaposlenih kaže da su imali manje poteškoća sa spavanjem tokom tog perioda (45% je primetilo da nema promena).

nastavak na sledećoj strani