S obzirom na to da se skoro svaki drugi Francuz nađe u minusu u banci najmanje jednom godišnje, poslanici Komunističke partije u Narodnoj skupštini odlučili su da podnesu zakon kojim se ukida većina bankarskih naknada koje se primenjuju u slučaju bankarskih incidenata, kao što su bankarske naknade ili naknade za intervenciju.
Ovo je svakodnevna pojava za milione Francuza. Svakog meseca mnogi otkriju da su u minusu na računu u banci. Ova situacija je daleko od trivijalne, jer prema studiji sajta za poređenje računa Panorabanques, 45% Francuza doživljava ovu situaciju najmanje jednom godišnje. Ovo je posebno tačno jer se većina njih suočava sa situacijom koju UFC Que Choisir smatra apsurdnom. Zaista, kada se korisnik banke nađe u prekoračenju za male iznose – tj. manje od 400 evra – banke nameću fiksne naknade. One se nazivaju paušalnim minimalnim stopama, piše Capital.
Međutim, ovaj iznos, koji može da se kreće od 2 do 10 evra, ili čak i do 12,50 evra u Banque Populaire du Sud, dovodi do apsurdnih situacija sa fiksnim naknadama od 10 evra za prekoračenje od samo 1 evra tokom jednog dana. Ovo je prilično intrigantan pristup, s obzirom na to da se za prekoračenja od 400 evra ili više primenjuje metod proporcionalnih bankarskih naknada, što znači da bi prekoračenje od 1 evra koštalo samo… cent. Dakle, ako se držimo ove logike, bolje je biti u dugu od 400 evra na vašem bankovnom računu tokom nekoliko dana, nego jedan evro tokom jednog dana, izveštava RMC Conso.
8 miliona Francuza pogođeno svakog meseca
Da bi se okončale ove apsurdne situacije, poslanici komunističke grupe u Narodnoj skupštini odlučili su da uvedu zakon koji ima za cilj ukidanje većine ovih minimalnih paušalnih naknada, kao i naknada za intervenciju, odbijanja direktnog zaduženja i informativnih pisama koja se naplaćuju klijentima. Drugim rečima, sve vrste naknada za bankarske incidente. „U proseku, klijent banke plaća 113 evra godišnje samo za incidente“, objašnjavaju komunistički poslanici, dodajući da ove naknade „utiču na 8 miliona klijenata svakog meseca“.
Mora se reći da su ove naknade donekle neprozirne. Zaista, pošto su rasporedi cena banaka često složeni, korisnici najčešće otkrivaju iznos koji se naplaćuje za ove naknade za incidente kada im se naplate. Ovo je posebno tačno jer se ove naknade „primenjuju bez obzira na iznos prekoračenja i bez ekonomskog opravdanja“, ističu poslanici. Dakle, bez obzira na kontekst, banka će uvek naplaćivati fiksni iznos. Ova strogost pravila je posebno očigledna kod interventnih naknada – iznosa koji se tereti kada banka mora da izmiri transakciju kada na računu nema dovoljno sredstava – čiji je maksimalni iznos zakonski ograničen na 8 evra.
6,5 milijardi evra godišnje za banke
Poslanici ovo osuđuju kao pravu „kiriju“ za banke, a ovi iznosi zapravo donose kolosalne sume bankarskim institucijama svake godine. Prema proceni Nacionalnog instituta za zaštitu potrošača iz 2022. godine, ove naknade za bankarske incidente donose 6,5 milijardi evra godišnje.
Suočeni sa ovim zapažanjem, poslanici stoga smatraju da se „banke bogate na ekonomskoj krhkosti miliona Francuza“, posebno onih u najnesigurnijim situacijama, koji se češće nalaze u minusu na kraju meseca.
