Šta to znači „komplikovanija“?
„Deca su se vratila sa odmora i jednostavno sada su promenili mišljenje. Starija ćerka ima 12 godina i ima želju da se preseli kod majke. Razlog je što kod mene ima život koji se svodi na obavezama. To znači: škola, domaći, spavanje na vreme i tome slično. Mlađi sin ima 6 godina i on ne pravi pitanje s kim će da živi.“
Od čega i gde živite?
„Živim u stanu koji su nam dodelile socijalne službe i koji ne plaćamo. Četiri puta nedeljno idem u ‘Crveni krst’ da uzmem hranu za mene i decu. Radim ‘na crno’ kada mi neko ponudi a i popravljam tako električne uređaje. Deca su mi rođena ovde i idu u školu.“
Kako ste mislili da vam neko, ko čita ove redove, pomogne?
„Moje pitanje je da li je neko u istoj ili sličnoj situaciji da me posavetuje šta da radim. Želeo bih da promenim grad jer ovde od regulisanja boravišne dozvole nema nista. Da li može neko da mi pomogne da mi u bilo kojem gradu može srediti barem neki smeštaj za početak? Verovatno ću decu da ostavim majci, pošto tako žele a i dok se ja ne snađem kako treba. Svaki savet mi je dobrodošao i ovim putem želim da se unapred zahvalim svim članovima i udruženju ‘Svi Srbi u Parizu’.“
Da li ste pokušali da predate možda za azil, pošto kako ste nam rekli nemate važeća dokumenta?
„Zahtev za azil sam ponavljao vise puta i predavao za papire u ovom gradu, ali su uvek problem moja lična dokumenta koja su nevažeća, a ne mogu da se uzmu nova dok je proces na snazi u Srbiji. U Parizu na sudjenju za azil su me savetovali da predam zahtev kao „Čovek bez države“. Sve koje sam do sada pitao, niko ne zna da mi da odgovor. Kažu da je potreban specijalan advokat za tu proceduru. Hvala svima unapred i izvinjavam se što na ovakav način tražim pomoć ali sam više očajan i polako gubim nadu da ću najzad živeti kao sav normalan svet.“
Vanju su advokati savetovali da promeni grad jer kako su mu rekli, gde ga jednom odbiju za francuske „papire“, velike su šanse da i svaki sledeći put tako bude. On bi da promeni grad a opet ne sme mnogo da rizikuje jer ne želi da završi na ulici sa svojom decom. O Vanji i njegovoj porodici, dok je bila na okupu, je pisao i čuveni francuski medij Ouest-France. Svi oni koji mogu da pomognu na bilo koji način mogu se javiti našem udruženju u privatnoj poruci ili kontaktirati direktno Vanju na broj telefona 07 80 56 04 24.