U Francuskoj je odavno poznat izraz métro-boulot-dodo koji predstavlja svakodnevicu običnog čoveka a znači u prevodu metro-posao-spavanje. Međutim i pored ovakvog ritma, do pojave Kovida-19, ljudi su nalazili vreme i način za neka zadovoljstva koja su ih činila srećnim i bez kojih nisu mogli da zamisle život. Sada su primorani da bez tih zadovoljstava žive a što je još gore da ubede sebe da je to normalno.
Pođimo prvo od najmlađih. Koliko su deca penalizovana što zbog obaveznog nošenja maski u školama ne mogu da vide osmeh, mimiku, emociju na licima svojih drugara i drugarica ali i učitelja. Ako na to dodamo i otežano disanje kroz masku, jasno nam je da smo pre godinu dana živeli u jednom srećnom vremenu. Pomenimo da danas deca bez maske jedu u đačkoj kuhinji uz nemogućeg držanja mera fizičke distance. Čemu onda maska služi?
Pored psiholoških posledica koje će se sigurno osetiti u nekom narednom periodu zbog celokupne situacije, toj istoj deci su zatvorene igraonice. Toj istoj deci su zatvorena dečja pozorišta i bioskopi. Žičare su zabranjene u Francuskoj pa ta ista deca nisu mogla tradicionalno za božićne praznike na planinu.
nastavak na sledećoj strani
Pripremite se za legendarno veče nikada viđeno u Parizu! Bijelo dugme, amblematična rok grupa sa prostora bivše Jugoslavije, slavi 50.