Francuski mediji nastavljaju sa detaljnim praćenjem političkog preokreta u Beogradu, a ugledni dnevni list Le Figaro fokusira se na spoljnopolitički kurs koji planira nova vlast. U svom tekstu, zasnovanom na intervjuu koji je za agenciju AFP dala jedna od nosilaca pobedničke liste, Le Figaro analizira kako će se novi skupštinski saziv postaviti prema Evropskoj uniji i Rusiji. Postavlja se pitanje da li je će nova vlast u Srbiji izdržati pritiske i uspeti da ne uvede sankcije Rusiji jer po svemu sudeći ovo je jedno od prioritetnih pitanja za EU u vezi sa Srbijom.
Evo šta piše francuski Le Figaro:
Nova većina u Srbiji, proistekla iz studentskog pokreta, zadržaće ulazak u Evropsku uniju kao „strateški cilj“, ali nastaviće da ne učestvuje u sankcijama protiv Moskve, izjavila je u utorak za agenciju AFP jedna od nosilaca liste tog pokreta.
Lista koja predstavlja studentski pokret, koji je dve godine demonstrirao protiv korupcije, pobedila je na izborima 25. oktobra prekinuvši dominaciju konzervativne stranke SNS Aleksandra Vučića, dominantne figure srpskog političkog života tokom proteklih 14 godina.
„Sa geostrateške tačke gledišta, mi smo u Evropi“
U razgovoru za AFP, Mirjana Nikolić (60), rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, istakla je da će buduća vlada proistekla iz ove većine imati unutrašnja pitanja kao prioritet, na prvom mestu borbu protiv korupcije.
Ona je, međutim, naglasila da će Srbija zadržati cilj pridruživanja EU, koji proklamuju sve srpske vlade od 2000. godine.
„To ostaje strateški cilj“ – izjavila je Mirjana Nikolić. – „Gotovo svi naši susedi su članice EU. Sa geostrateške i geopolitičke tačke gledišta, mi jesmo u Evropi.“
Bez sankcija Rusiji uprkos zahtevima Brisela
Međutim, nova većina – koja i dalje čeka konačne rezultate kako bi započela formiranje vlade – neće uvesti sankcije Rusiji, uprkos zahtevima koji stižu iz Brisela od početka ruske invazije na Ukrajinu.
„Studenti i kolege koji su pisali taj deo programa bili su vrlo jasni u stavu da se protive uvođenju sankcija Rusiji“ – rekla je Nikolić.
Nakon masovnog ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Aleksandar Vučić je podržao teritorijalni integritet Ukrajine, ali se nije pridružio sankcijama protiv Rusije koje je izglasala Evropska unija. Beograd, koji istorijski održava dobre odnose sa Rusijom, veoma snažno zavisi od Moskve kada je reč o snabdevanju gasom.
Srbija je ujedno i kandidat za članstvo u EU, zbog čega vodi politiku balansiranja kako bi očuvala veze i sa Briselom i sa Moskvom. Prema podacima Izborne komisije Srbije, studentska lista osvojila je 53% glasova u odnosu na 39% koliko je dobila koalicija Aleksandra Vučića. Pokret bi tako trebalo da dobije oko 140 od ukupno 250 mesta u parlamentu, što je dovoljno za samostalno formiranje vlade.
