Čak i ako su njihovi uobičajeni zahtevi za dobrom upravom omalovaženi, Evropljani su ostali oprezni, potvrđujući samo – kao u oktobru – svoju „nedvosmislenu privrženost evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje“. Čak i u zastoju, proširenje i njegova „dinamika transformacije“, koja bi trebalo da dovede zemlje u skladu sa evropskim standardima, ostaju, u stvari, osnovni princip Unije.
Komesar za proširenje Oliver Varhelji pokušava da radi kao prioritet za pridruživanje Srbije: njegova zemlja, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom, potpisala je „strateško partnerstvo“ sa Beogradom 2021. A Orban u Srbiji vidi potencijalnog saveznika za jačanje „neliberalni“ pol u Evropi. Takođe je postao glavni pion u antievropskoj strategiji Rusije i Kine.
Dvadeset sedam ministara je u ponedeljak bilo dovoljno da dočaraju svoje „jedinstvo“ i svoju „odlučnost“ da se bore protiv secesionističkih tendencija u Bosni. Ukazujući, međutim, da bi mogli da uvedu sankcije i smanje svoju finansijsku pomoć, ali kao „poslednje sredstvo“, smatra gospodin Borel.
Trenutno, dvadeset sedmorica su pre svega zabrinuti da ne ugroze dalju stabilnost regiona koji doživljava druge krize, takođe podstaknute Rusijom. Nasilni incidenti blokirali su, krajem 2021. godine, svaki napredak u odnosima Srbije i Kosova, kao i dijalog koji je organizovala EU. Političke tenzije u Crnoj Gori takođe podrivaju „susedsku” politiku koju vodi Brisel.
Nastavak na sledećoj strani