U januaru je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov naglasio želju svoje zemlje da iznudi „konsenzus“ o budućnosti Bosne. Moskva se ranije protivila imenovanju Nemca Kristijana Šmita na čelo kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, institucije stvorene Dejtonskim sporazumima da bi se olakšala njihova primena. Visoki predstavnik, koji odgovara Savetu bezbednosti UN, preuzima najvišu političku vlast u zemlji. U novembru je izveštaj Ujedinjenih nacija govorio o “najozbiljnijim prijetnjama” koje pogađaju budućnost Bosne “od 1995. godine”.
„Ponašanje Rusije pokazuje njene ambicije i taktiku, kao i želju da smanji uticaj Zapada i podriva zapadne političke projekte na bivšem sovjetskom prostoru, navodi se u nedavnom izveštaju Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR) , istraživač Majda Ruge. Rusija radi na više pozornica da postigne ovaj cilj, sa ambicijom da uspostavi novu bezbednosnu arhitekturu, koja marginalizuje Sjedinjene Države i NATO i proširuje je na regione u kojima su, tradicionalno, Amerikanci i njihovi evropski saveznici igrali glavnu ulogu u bezbednosti. Primedbe koje malo više odjekuju od poslednjih epizoda ukrajinske krize i ilustruju, implicitno, još jednu nemoć Evropske unije.