Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom.
Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji je uvid imao list Le Figaro. Ovaj rad, započet još početkom godine, ima za cilj da stavi tačku na nekažnjivost i takozvanu „hroničnu insolventnost” počinilaca nasilnih dela.
Oduzimanje socijalne pomoći za nadoknadu štete
Jedna od najzapaženijih i najrigoroznijih predloženih mera odnosi se na udar na džep izgrednika. Kako bi se obezbedila stvarna odšteta za žrtve i javnu imovinu, senatori predlažu da zakonodavac odobri zaplenu pojedinih oblika socijalne pomoći osuđenim učesnicima u nasilju.
Pored materijalne odgovornosti, izveštaj skreće pažnju i na zabrinjavajuće blagu kaznenu politiku — trenutno se čak 40% predmeta povezanih sa uličnim nasiljem arhivira bez daljeg gonjenja. Da bi se ovaj problem rešio, predlaže se obavezno prisustvo nadležnog tužioca na samom terenu tokom visokorizičnih protesta, čime bi se omogućilo trenutno usmeravanje postupka i obezbedio kvalitet dokaznog materijala.
Dronovi i veštačka inteligencija u službi bezbednosti
U cilju efikasnije identifikacije počinilaca, Senat poziva na masovnije korišćenje savremenih tehnologija. Predlog obuhvata:
Upotrebu sudskih dronova na svim skupovima visokog rizika.
Algoritamski videonadzor, odnosno primenu veštačke inteligencije za prepoznavanje sumnjivih obrazaca i lica.
Širenje svih tehnoloških resursa koji olakšavaju brzu i preciznu identifikaciju izgrednika na ulicama.
Usporedo sa ovim izveštajem, Komisija za zakonodavstvo Senata pokrenula je i posebnu informativnu misiju koja će se baviti analizom bezbednosnih propusta i haosa zabeleženog tokom nedavnih događaja.
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Francuska se nalazi na ivici novog talasa velikih socijalno-političkih potresa. Dok se za sutra najavljuju masovne demonstracije širom zemlje, francuska vlada donela je odluku o pokretanju opsežne i do sada retko viđene bezbednosne operacije. Predsednik Emanuel Makron sazvao je vanredne sastanke sa službama bezbednosti, dok su najviši zvaničnici u parlamentu i javnosti javno priznali ozbiljne
Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo
Sveže sprovedeno istraživanje javnog mnjenja agencije Ifop (za LCI, Le Figaro i Sud Radio), sprovedeno neposredno nakon talasa nasilja i nemira koji su potresli Francusku 17. oktobra, donosi novi politički presek na šest meseci do prvog kruga predsedničkih izbora 2027. godine. Dok se zemlja oporavlja od društvenih potresa i otvara žustru debatu o bezbednosti, najnovija
Nakon masovnih nereda, vandalizma i rušilačkih pohoda koji su 17. oktobra preplavili francuske gradove, više od 2000 ljudi našlo se u pritvoru i pred sudijama. Međutim, dok se vlasnici uništenih lokala i preplašeni građani nadaju adekvatnoj kaznenoj politici, prve presude i realnost na terenu ponovo otvaraju bolno pitanje: Da li je pravosudni sistem u Francuskoj
Nakon što je u noći subote na nedelju (17. oktobar) razorni požar progutao zgradu gradske većnice (Hôtel de Ville) u Limožu — pri čemu su izgoreli krov i istorijski zvonik iz 19. veka — francuska policija i specijalne jedinice sprovele su brzu akciju privođenja glavnog osumnjičenog. U utorak, 20. oktobra, u ranim jutarnjim časovima (oko
Nasilni protesti, nemiri i masovne pljačke koji su 17. oktobra pogodili više gradova širom Francuske i dela Evrope ponovo su usmerili reflektore na duboke društvene, bezbednosne i političke podele na Starom kontinentu. Dok francuske vlasti pokušavaju da povrate kontrolu i saniraju štetu na ulicama, talas reakcija prelio se i na društvene mreže, gde su se
Drugi po veličini grad u Francuskoj pretrpeo je katastrofalna razaranja tokom nedavnih vikend protesta, a bilans je šokantan: čak 500 pogođenih trgovina, od čega je 317 potpuno uništeno i opljačkano. Dok lokalne vlasti traže odgovore za nastali haos, ministar unutrašnjih poslova objašnjava da su nerede izazvale mobilne grupe huligana na preko 15 lokacija istovremeno, najavljujući
Iznad Jelisejskih polja i Trga Republike više se ne čuje smeh turista, već zlokobni grmljavinski zvuk rotora. Nakon rušilačkih izgreda i teških nereda koji su usledili posle masovnih protesta, Pariz je u noći između ponedeljka i utorka doživeo nešto što generacije ne pamte — lokalni policijski čas, sablasno prazne bulevare i zakatančene stanice metroa. Podsećajući
