Nekoliko studija, uključujući jednu veoma zapaženu iz američkog instituta Rand Corporation, takođe ukazuje na rizike zastoja u sukobu. Produženi rat ne bi bio u „interesu Sjedinjenih Američkih Država“, upozorio je Rand u januaru. Sa predsedničkim izborima 2024. godine, u slučaju da Džo Bajden ne bude ponovo izabran, održavanje ratnih napora više ne bi bilo isto, podsećajući da samo prva svetska sila predstavlja više od 100 milijardi dolara pomoći Ukrajini, naspram 67 milijardi dolara za celu Evropu.
PROŠIRENA RUSKA OFANZIVA
Kremlj se danas fokusira isključivo na istočnu Ukrajinu, odnosno desnu obalu Dnjepra. Međutim, ako je cilj Rusa da osvoje celu Ukrajinu, bilo bi moguće da kada dođe proleće, kada tenkovi budu isporučeni, pokušaju generalnu ofanzivu. Imajući to u vidu, da bi se borbe ubrzale, krenuo bi juriš raketnom vatrom sa svih strana i širom zemlje, koji bi zbrisao čitave gradove, kao na početku sukoba.
Ukratko, programirano uništenje, konvencionalno i bez neophodne upotrebe nuklearne energije. Vojnici bi tada mogli lakše i brže napredovati u gradove uništene preliminarnom vatrom. Ovaj scenario se objašnjava i nedostatkom pravog uspeha Rusa za sada.
KOMBI PREVOZ DEJANA STANOJEVIĆA: carinska i bescarinska roba
Osim toga, još jedna osovina osvetljava potencijalnu promenu strategije na strani Kremlja, reč je o Moldaviji. 13. februara, moldavska predsednica Maja Sandu je detaljno iznela navodni plan Moskve za zbacivanje proevropske vlasti u toj zemlji. Ukrajinske tajne službe su navodno presrele dokumente koji dočaravaju mogući državni udar.
nastavak na sledećoj strani