Ova bivša sovjetska republika, zbog svoje istorije, i danas ima snažan ruski uticaj, što se posebno oseća u politici sa strankom odbeglog proruskog oligarha Ilana Sora, ili malog regiona Pridnjestrovlja, naoružanog i podržanog od Rusije. Stoga bi upravo kroz ovu oblast Rusi mogli da pokušaju da se infiltriraju u zapadnu Ukrajinu, a da ne prolaze kroz Belorusiju kao prethodne godine uz rizik da se suoče sa minskim poljima.
Za Kerol Grima, specijalistu za Rusiju i osnivača Centra za istraživanje Rusije i istočne Evrope, Pridnjestrovlje koje već ugošćuje ruske vojnike „bi ponudilo platformu za osvajanje Zapada“. Stoga bi interes bio da se Kijev, glavni grad, odseče od Poljske odakle se šalje pomoć. Ali Kremlju bi bilo potrebno vreme da organizuje takvu ofanzivu sa zapada i zahtevalo bi mnogo ljudi.
Ako se „rat uvek završava pregovorima“, prema Peer De Jongu, sve sugeriše da to nije za sada. S obzirom na nedavne izjave Emanuela Makrona na godišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, ili jednostavno akcije i NATO-a i Rusije, obe strane su u ratnim naporima i spremaju se za sukob koji će trajati.
Štaviše, čini se da je dijalog sa Vladimirom Putinom prekinut već nekoliko meseci. Zvanično, poslednji put kada je Emanuel Makron razgovarao sa svojim ruskim kolegom datira od 11. septembra 2022: „možemo da vidimo da je prošlo tri meseca otkako je bilo ko razgovarao sa Putinom. Dakle, danas je diplomatska opcija ništavna“, rekao je ovaj specijalista. Toliko da se čak i na ukrajinskoj strani čini da se ne povlaće nikakvi potezi prema miru od strane Vladimira Zelenskog, koji je nedavno u Briselu ponovio svoje zahteve za naoružanjem.
nastavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa