Ispovest srpskog gazde iz Pariza: „Teško je naći dobrog radnika…na kraju mi ostane manje nego pre 20 godina“

„Nekad si mogao da preživiš, danas te sistem melje“

Posebno naglašava promene u zakonima i kontrolama „Nekada se radilo i sa radnicima na crno, da se preživi. Danas? Kontrole su stalne, kazne ogromne. Porezi su sve veći, a država ti uzme skoro sve što zaradiš.“

Iako razume potrebu za regulacijom, kaže da mali preduzetnici najviše trpe: „Velike firme prežive, ali mala i srednja preduzeća imaju probleme.“

„Konkurencija obara cene – kvalitet više nije važan“

Na tržištu su se pojavile nove ekipe koje, kako kaže, menjaju pravila igre: „Dolaze ljudi drugih nacija koji nikad nisu radili građevinu, ali nude duplo niže cene. Klijenti gledaju samo cenu, ne kvalitet.“

To dovodi do ozbiljnih posledica: „Mi koji radimo pošteno i kvalitetno, ispadamo skupi. A posle zovu da popravljamo tuđe greške.“

„Materijal poskupeo, klijenti štede, a naplata sve teža“

Kriza se oseća i kroz cene: „Materijal je otišao u nebesa. Sve je poskupelo – od gipsa do pločica. A klijent hoće da plati isto kao pre 10 godina.“

Još veći problem je naplata: „Sve je više ljudi koji kasne sa plaćanjem. Moraš da juriš svoj novac. A radnike na kraju meseca mora da platiš. To te ubija psihički.“

nastavak na sledećoj strani