Ispovest srpskog gazde iz Pariza: „Teško je naći dobrog radnika…na kraju mi ostane manje nego pre 20 godina“

„Radiš ceo dan – a na kraju ostane malo“

Najveći udar, kaže, nije fizički rad – već osećaj da se trud više ne isplati:

„Radiš od jutra do sutra. Nema vikenda, nema odmora. Malo vremena provodiš sa porodicom. I na kraju meseca – kad sve platiš – ostane ti manje nego pre 20 godina.“

„Razmišljam da sve batalim i vratim se dole“

Na kraju, priznaje ono što sve više naših ljudi u dijaspori oseća:

„Ozbiljno razmišljam da zatvorim firmu. Dosta je bilo. Nije više to život. Možda je vreme da se vratim dole. Mada deca su mi na fakultetu ovde i to me sprečava“

Nova realnost za srpsku dijasporu u Francuskoj

Ova ispovest nije usamljen slučaj. Sve više naših ljudi u Francuska suočava se sa istim izazovima: rastući troškovi, sve stroži propisi, jaka konkurencija i nedostatak pouzdane radne snage.

Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste:
da li se vreme zlatnih godina za naše majstore u Francuskoj polako završava kao što je nekada bilo sa konfekcijom?

I ako jeste – šta dolazi posle?